Učitelj

386 Мил. Ж. Павловић

ке. Противници су се окомили нарочито на Фаригулову смелост са којом се оборио на психолошке предрасуде којима робују савремени психолози, јер, по њему, баш оне их задржавају од. дубљег продирања у суштину психичког живота. Сам он има властите погледе, начин схватања и испитивања душевног живота. Овај начин дијаметрално се разликује од досадашњег. Изгледа да се Фаригул прво опростио свих појмова и погледа из. којих је саграђена данашња психологија, па се тако очишћен и ослобођен доданашњих тековина и знања, бацио на проучавања. И рад му је уродио плодом.

Основна Фаригулова поставка, до које је он дошао својим претходним хистолошким проучавањима, јесте, да се у ткиву, нарочито у ткиву коже, налазе стакласта телашца, које он назива оззсеПев, која су способна да примају светлосне дражи, да их нервним влакнима преносе до централног нервног органа где се оне претварају у видне осећаје. Осцела има највише у ткиву коже лица, нарочито чела, рамена, горњих делова груди и на врховима ручних прстију. Вештим култивисањем ових делова коже, оне се све више оспособљавају за примање утисака, и наскоро преузму функцију ока, а енергију коју би или коју је трошио видни нерв, троше сада нервна влакна којима су оне везане са кором великог мозга. Пошто по овим деловима коже има много осцела и на њима се јављају ликови — истина минуциозни — каону оку, то оне после краће или дуже вежбе постану тако рећи. нове очи.

За култивисање коже Фаригул је створио два проста апарата, у виду мрачних комора, кроз које он пропушта светлост на одређене делове тела, а на чије отворе (кроз које продире светлост) ставља предмете, боје, слова, бројеве — чије ликове хоће да изазове на осцелама. И тако особу оспособи не само да помоћу осцела сазнаје облике предмета, већ и да разликује боје, слова: научи је да чита азбучна писмена па и саставе, новине, часописе, књиге — писане словима за лица са нормалним видом.

Хипотеза Фаригулова трпела је оштру теоријску критику. Најјачи аргуменат противу ње био је тај, што она у пракси није показала позитивне резултате, јер су први Фаригулови огледи, | вршени на извесним лицима, показали врло мало изгледа на успех, да не кажемо сасвим пропали. Једино покушај са једним дечком био је скоро на прагу остварења, што је творца ове теорије уверавало у успех и давало наде да огледе настави. Међутим дечко је, због одласка, прекинуо вежбања и Фаригул је морао тражити нова лица и отпочињати оглед изнова.

Глас о овој теорији дошао је и у Америку, где је за њу сазнала и г-ђица ГеЏа Нотфјетћоћ Неуп, која је после 18 месеци од рођења остала несрећним случајем слепа: обе су јој очне: јабучице исцуриле и усахле. Преко тридесет година живела је потпуно слепа. Међутим била је врло интелигентна: говорила је.