Učitelj

388 Бор. Јосимовић

Мако је она потврђена на једној особи необично високе интелигенције те се не може одмах очекивати успех и код просечних или и инфериорних, ипак није искључено да ће се даљим радом метод усавршити, те бити од користи и за лица слабије интелигенције.

Ако се и до тога дође, онда је јасно колико ће из тога проистећи радости за слепе и њихове сроднике, колико ће наука прогресирати и колико ће се увећати срећа човечанства.

Мил. Ж. Павловић

Народно просвећивање

Најзанимљивија појава новога доба у развоју културе јесте народно просвећивање.

У деветнаестом столећу и пред крај његов биле су над ч0вечанством заошинуте велике неприлике у којима је се рађало ново доба са стварним напретком који је оличен у једној новој акцији, а то је покрет народног просвећивања. У разним државама тај покрет добија разне називе, али смисао његов је увек одговарао његовом циљу тј. народној просвети. Проширење универзитета у најширим народним круговима, давање народу оно широко знање, које се добило великим радом човечанства у борби се природом и у борби против своје сопствене несавршености и своје природе и најзад против друштвене организације.

То проширење делатности на народном просвећивању у Енглеској било је извођено тада: течајевима, појединачним предавањима, издањима подесних уџбеника и популарних књига, помоћу образовања многобројних појединаца путем преписке, приређивањем месних и ширих екскурзија. Такав исти покрет тада је ширен са пуно одушевљења код интелектуалаца и у Шведској, Норвешкој и Данској. У Данској се нарочито истиче тај рад, јер је успех управо невероватан. Тамо су народно просвећивање отпочели путем такозваних Поновних школа, у којима свршени ђаци основних школа, већ као одрасли, не само понављају него и продужују, допуњују и проширују своја знања.

У Немачкој успех тога рада нарочито је истакнут кроз ону крилату изреку државника Бизмарка, коју је изрекао после победе над Француском: „Учитељ је победио.“ Од тада се у Немачкој јако шири акција народног просвећивања.

У полуфеудалној Русији велики број пожртвоване и високо културне интелигенције у двадесетом столећу на челу са „Московским друштвом“ има за циљ ширење народног просвећивања на свима пољима друштвеног живота. „Друштво писменост“ бори се противу неписмености огромних маса руског народа. Затим „Харковско друштво“ има великих заслуга на овоме пољу. После