Učitelj

410 Др. Душан Рајичић

хтевати оно што тек један човек може да уради. Не поричем да преко ове мере раније није било претеривано“. Али новој педагогици не пориче сваку вредност ни један од најупорнијих бранилаца свега што је старо, па и онога што је потпуно застарело, један од непомирљивих противника свега новога у педагогици, један од оних на које је Каде,') свакојако, мислио кад је у свом чланку говорио о нерасудним критичарима реформе који „свесно или несвесно, вољно или невољно постају барјактарима пе" дагошке реакције“, др. Мартин Хавенштајн. Тако он, у свом чланку „Мекуштво у савременом васпитању“ 12) каже: „Новија је педагогика, наравно, далеко од тога да хоће омладину да учини мекушном. Чему она свесно тежи, то је оживљавање и у исто време размеханизовање образовања, и то је, извесно, прави идеал, који и ја исповедам и увек сам исповедао“.

Као што смо из довде изложенога могли видети, стање је школске реформе данас у Немачкој (а то, нема сумње, вреди и за Аустрију и друге неке напредне земље) такво, да иако се није постигло све што се у првом одушевљењу за битну промену набоље могло пожелети, ипак не даје права ни противницима новог васпитања да се радују неуспеху реформе ни браниоцима да због неуспеха очајавају. Успеха има, само није толико брз колико би то хтели ватренији поборници нових мисли. Али је, по нашем мишљењу, као што смо већ напоменули, успех реформе утолико поузданији. Школа у којима се увелико ради у духу новога времена све је више, и успеси рада у тим школама све су виднији. Исто су тако све чешћи и све успешнији и покушаји рада у новом правцу појединих наставника у школама које по свом уређењу још стоје на земљишту старог схватања. Глас 0 тим успесима далеко иде, и то чини да нова педагошка схватања налазе све више разумевања и стичу све више присталица међу педагошким мислиоцима и радницима нашег времена. То се више не може спорити, и то, уосталом, не могу порећи ни најотсуднији противници реформе ако хоће иоле објективно да суде и говоре. Али страсна борба око неке идеје, каква је несумњиво борба између старог и новог схватања педагошких вредности, тешко чини могућним објективно оцењивање противничких погледа. У тој се зеслепљености нарочито истичу они про-

1) „Бле пеце Пешзсће 5сћше,“ август 1981, стр, 600. 12) „Ре Егдећипо“ за децембар 1929, стр, 172.