Učitelj

Само напред! 417

тична реформна предавања напомиње да је нова педагогика још у изграђивању и да је боље да ми причекамо док други од нас напреднији народи не даду новом покрету дефинитивну форму, па тек онда да покушавамо радити самостално у новом правцу. Ми смо, међутим, противни таквом схватању. Зашто увек да будемо осуђени на копирање, зашто да не покушамо сами стварати нешто у духу захтева новог времена Из раније наведених примера видели смо да је код нас давно пре икакве помисли на педагошку реформу било људи који су из властитог уверења да је могућно нешто напредније од онога што постоји радили у духу данашње педагошке реформе. Зар нам ти примери не потврђују да смо и ми способни за самостално стварање»

Из свега досад реченога видимо да је реформни покрет, покрај свега што може бити претерано у њему „ипак знак великог напретка педагошке мисли и рада. Напредних мисли било је, додуше, и у педагогици прошлих времена. Историја педагогике нас о томе уверава скоро на свакој својој страници. Али док су напредне идеје досад излазиле само из глава појединих педагошких и филозофских великана, дотле се оне данас појављују као општи захтев и педагошких теоретичара и школских практичара. И док су оне некада претстављале педагошке идеале и служиле мањевише као лепа лектира у историји педагогике, у најсрећнијем случају као потстрек одважнијим појединицима за напреднији школски и васпитни рад, данас је скоро свеоште уверење да се и раније, и новије и најновије напредне педагошке мисли могу и морају остварити. Све јача бива свест о правим педагошким вредностима а с тим у вези све јаче веровање у моћ ослобођења од традиција и укорењених заблуда и предрасуда. Напушта се нездраво земљиште таквих штетних традиција и траже се здравија насеља. Настао је општи ход ка нечему савршенијем и бољем. На том идејном путу ка лепшој и срећнијој будућности се неки пут и залута, удари се у стрампутицу, али се, кад брже кад спорије, опет изађе на прави пут и продужи се ићи ка напретку. Али ни у тренуцима привременог лутања нико не помишља на повратак у нездраву идејну постојбину, него се увек тежи и иде напред.

Иза тог општег хода ка напретку не смемо ни ми заостати. Чуваћемо стара добра колико год можемо, докле год увиђамо и осећамо њину вредност, али се при том не смемо оглушити о захтеве новога времена. Морамо се и ми упознавати са новим педа-

Учитељ 21