Učitelj

424 Светомир Д . Миловановић

њеница да ученици узимају активног учешћа у настави само онда ако је она интересантна. За децу, па и за одрасле, може бити од интереса само оно што је приступачно њиховом духу — што је разумљиво. Савестан наставник, излажући ново наставно градиво, мора се трудити да то излагање буде што јасније и разумљивије. Да би у томе успео треба да, при предавању новог наставног градива, употреби средства помоћу којих ће деца лакше схватити оно што им се предаје као ново. Када посматрају предмете, о којима зе води реч на часу, код њих се„развија и увежбава способност да самостално мисле, расуђују, одлучују и до сазнања долазе личним опажањем. Пошто се опажање предмета врши чулима тон настава мора бити реална и чулна.

Пестолације је „највише и најглавније начело у настави утврдио усвајањем чулности као апсолутног фундамента свега сазнања“. Следбеници Песталоцијеви, увидевши сву важност овога принципа, својим радом унели су доста светлости у суштину дидактике. МИ данас се чулност сматра као најважнији фактор за добру наставу. Огромна важност чулности је, пре свега, у томе што развија код деце осећаје а осећаји су темељ свести. Пошто се осећаји добијају преко чула то се чулни органи сматрају као најнужнија погодба за усавршавње. Отуда долази да се чулима, као посредницима спољашњег и унутрашњег света, мора поклонити велика и озбиљна пажња. Стварна и чулна настава оперишу свима чулима. Познато је да када се предмети опажају свима чулима онда се добијају потпуне и јасне претставе. У колико чула буду увежбанија у опажњу у толико ће и претставе бити потпуније и јасније. Зато сва чула треба вежбати и изоштравати јер сва чула и све врсте осећаја имају вредност за духовно усавршавање. Нарочито око и ухо треба увежбавати пошто су то два најглавнија чула. Око треба да се извежба у одређивању положаја, разликовању облика, величина и боја. То се постиже правилним гледањем и свестраним посматрањем предмета јер деца нису навикнута на упоређење и истицање различности, услед чега често пута компликују претставе. Као што око треба вежбати, тако исто потребно је и ухо вежбати јер ће се само на тај начин дечјој души учинити приступачне природне појаве а нарочито вокална и инструментална музичка уметност, која благотворно утиче на интелектуално васпитање.

И говор је израз онога што је у души — а у њој ће бити само оно што се добија преко чула. Тај закон везе између чула и свести давно је утврдио и формулисао Џон Лок, рекавши: „Ништа нема у свести што није прошло кроз чула“. Због тога, савремена дидактика и тражи да настава буде чулна или очигледна — како је код нас тај назив одомаћен. Чулна настава не може се узети као засебан предмет већ се она сматра као принцип који важи за све наставне предмете — у колико они могу имати чулни карактер.