Učitelj

406 Др. Душан Рајичић

рада. Тако је међу свршеним ученицима првих кола Учитељске школе у Крагујевцу било учитеља који су са песталоцијевском љубављу радили у својој школи и својим сеоским ђачићима не само на вешт начин давали нова знања и искрено их поучавали да поштено живе и раде, него их и у правом смислу волели као своју рођену децу: шишали их, купали, измивали итд. иако тадашње прилике у сеоској школи нису нимало биле подесне за таква напорна предузећа наставникова. Даље је било учитеља који начело очигледне наставе нису схватали буквално и површно, па се, на пр. у настави науке о човеку и о животињама, нису задовољавали обичним школским средствима за очигледну наставу, као што су слике и модели, него су своје ученике изводили на кланицу и тамо им држали предавања о појединим деловима, човечјег и животињског тела.%) Осим тога и међу наставницима доцнијих генерација, али ипак пре него се на Западу јаче развио покрет за школску реформу, било је међу нашим учитељима и учитељицама тако вештих дидактичара, да кад би се њихове школе поредиле са многим данашњим реформним школама личиле би, да се послужимо речима напред цитираног Шулца, „као једно јаје на друго“. Тако је, на пр., било наставница које су не само наставу почетног читања и писања изводиле врло вешто и потпуно правилно, него су у вези с том наставом умеле мале ученице своје од 6—7 година оспособити да се са оно мало вештине писања, колико су могле стећи за неколико месеци у 1 разреду, умеју писмено изражавати о свему што опажају а интересује их. То је било још у оно време када се питање о слободним писменим саставима и у другом напреднијем свету тек почело расправљати. Данас је код нас, разуме се, много више школских радника који се одликују радом у духу напредне школе. То, међутим, не треба објашњавати само тиме што у последње време пристижу учитељске снаге које су ученици присталица нових праваца у педагогици. Има и међу старијим учитељима и учитељицама много скромних а скривених дидактичких и ходегетских величина. Има их који раде у духу нове школе не знајући ни да постоји покрет за педагошку реформу, који су чисто емпириски дошли до уверења да треба радити друкчије него што се досад радило и да такав друкчији, новији рад до“ %) Види чланак „Љуба Миладиновић“, од Ст. Станишића у „Учитељу“ за април 1930, стр. 595.