Učitelj

486 Светозар Ранчић

спремао, у њему трне смисао за позив. Зато питање „невоље млађег учитеља“ добија смисао културне и националне опасности: да школа остане без професионално и морално јаког наставничког кадра.

Предузимају се мере да се то не збуде, и те су мере у главном од две руке: збрињавање оних који су ван службе и спречавање прилива нових са универзитета и средњих школа. Оно прво треба да се постигне већим одливом старих генерација путем превременог пензионисања (пруска принудна уредба од пре два месеца предвиђа пензионисање свих учитеља основне и средње школе који имају 60 год. старости), редукцијом дуплих платежника (жена), смањењем броја часова. Спречавање прилива нових кандидата хоће да се изведе завођењем пштетиз-а сјалзиз-а већ у гимназији, непримањем нових слушалаца на неким стручним школама или укидањем истих (споменута уредба предвиђа затварање 8 педагошких академија у Пруској — од 13 колико их је сада).

Значај ових мера премаша професионални оквир, јер оне претстављају први корак ка решењу једног мучног питања данашњице: студентско питање. Јер унаточ сасвим смрклим изгледима на запослење данас у Немачкој има округло 130.000 студената готово двапут више него последње године пред рат, и процентуално више него и у једној другој држави. Проценат прираштаја у рађању у време од 1889 до 1931 г. износи 50% а проценат у прираштају матураната износи 500%. Тај прираштај долази поглавито из редова средњег сталежа који је привредном кризом најжешће ошинут, али му је она и подмладак ето вргла у савршено беспуће. Није отуда никакво чудо што је студентско питање добило чисто политички обрт скроз негативно обојен у односу на садашњицу и државе и друштва.

Саме школе као институције дотакла се криза такође. Буџети школски се крешу, не дижу се нове зграде нити привршавају започете (а било је у просветном плану да се школска зграда приспособи новом педагошком духу); издаци на једног ученика су готово као и пре рата, ма да радна школа постаје илузорна ако се нема материјала и лабораторија; број ученика у одељењима, услед редукције учитеља расте, ма да је у духу нове школе да се појединачно приђе детету и да му се омогући разноличније упослење; говори се о затварању неких универзитета, и од Ускрса