Učitelj

Криза и школска ситуација у Немачкој 487

се затвара осам педагошких академија и неколико виших стручних школа. |

» =

И криза идеологије (начела, схватања света) разуме се конституише данашњицу човекове заједнице, па следствено и школе.

Један професор берлинског универзитета пише: „Карактеристично је за удес и суштину и научног живота нашег времена не само делимично прекретање: ми се уистину налазимо усред једне фундаменталне кризе,.... и угледни реформатори знања наших дана тврде да ћемо свакако бити приморани да жртвујемо и последње споне између научне слике нашег времена и прошлости.“ Ове речи, (а таквих је изјава препуно и у стручним и филозофским радовима кадгод је реч о једном синтетичком подухвату) јасно исказују сву неизвесност, а и осећање притиска и распона у духовној и моралној атмосфери.

Рационализам, који је неких 400 година суверено владао идеологијом света губи своје животно значење. Али са њим губи смисао и све оно од чега је школа вековима живела црпећи своје идеале а и материјал. Хуманизам и хисторизам, никли на тлу рационализма и практично најјаче силе искуства и његове идеологије, заједно са рационализмом трпе жестоке, свакако, судбоносне, ударе.

Нова стремљења, још неуобличена и неизрађена више су негативна, више критичка, али факат да та критика уистину погађа, уистину обара свакако је знак њихове животности. Те струје, опште наречене као антирационализам, и потврдно: реализам (или животна филозофија) имају доиста присног додира са истинским, фактичким живљењем фактичког човека, хоће да изнесу стварност место конструкције и шеме рационализма.

Покрет радне школе и његова прва идеологија (волунтаристичка педагогика) историски значи да се школа отвара новом животном смислу. Силе самог живота су зачеле радну школу, али је било кобно што је рационалистички дух, услед историског континуитета дубоко захватио животне корене овог покрета и — одвукао га на беспуће. Јер је очито да у радној школи зјапи један фаталан раскол, који се најбоље огледа у педагогици данашњице. Ту се на пр. појмови као: вредност, надлично, ванвременско и вечито, априорско и објективно сучељавају са паролама као: ствар-