Učitelj

614 Тихомир Н. Костић

ћања, која теже да се што брже испоље. Наредим једноме ђаку да чита. Чита доста слабо, али у његовом, ма да и једноликом читању, запазио сам понешто душевног напора, неку струју одушевљења. Баш што ми је требало. Почетак је на лицу места, даље све ће доћи својим редом. Читам још једанпут исте редове и чим сам свршио, сваки се диже с места, пружи ручице и моли ме да дам и њему да чита. На крају часа два три одељка већ су била готова. Рекнем деци да сама код куће заврше читајући на глас до краја сву песмицу и да ми сутра покажу своје искуство у читању. Био сам награђен лепим дечјим читањем, потпуно логичким.

Сад долазим до обрачуна са самим собом. Циљ ми је постигнут. Дошао сад до жељеног резултата и тај се резултат није јавио споља под мојим притиском, већ је изникао сам из дубине дечје душе путем душевне саморадње и мој метод ме је задовољио. Што се тиче моје улоге, она је била радња вртара, који је својом пажњом изазвао нову лепу грану на омиљеном цвећу.

-__-_________________- _______ __-__-_--____ЕННИНИИ ПЕДАГОШКО-ПРОСВЕТНИ ПРЕГЛЕД

Друштво народа у стварању интернационалног мира

Аесџе! редадо ие—Педагошки зборник издаје Секрешаријаш друштва народа у Женеви

После великог светског рата питање интернационалног мира постало је проблем, који све више притиска највеће умове света. Тражи се пут и начин, како да се међународни заплети доведу на легитимну основу, те да се избегне узалудно проливање крви и варварско уништавање људске културе. У толико пре што је савремена техника отишла тако далеко да на ратиште избацује подједнако и оца и сина, и мајку и кћер и старо и младо. Другим речима: у моментима међународних конфликата цела је земља

остављена на милост и немилост уништавању — културе и живота — разним убилачким средствима. Намеће се питање: да ли ће људи себи дозволити ту свирепост, да им — пре њих можда

—- погине нејако дете, незаштићена супруга, отац или мајка угушени димом загушљивих гасова, или растргнути тешким разорним гранатама из ваздуха. Свеже успомене на пустош, коју нам је пред очи изнео велики рат морају да нас нагоне, да даноноћно размишљамо, како да се томе злу. умакне.

Први ко је позван да на томе ради јесте — Друштво народа. — Оно је и формирано као противтежа страхотама будућих ратова и отклањању крвавих међународних заплета.

Делатност Друштва народа у овом правцу је веома разграната, а најглавнија је она, која је упућена васпитачима омладине.