Učitelj

Друштво народа у стварању интернационалног мира – 615

Оним, који у рукама својим држе будућност света. Васпитачи треба да су свесни свога позива, када запајају дечју душу разним знањима, да ту душу не трују мржњом и нотолеранцијом према другим народима, него да у изношењу материјалне истине имају увек за главни задатак, да свакој нацији одаду достојно признање у изградњи савремене културе; и да својим васпитаницима што више расветле у сећању узајамну међународну социјалну, политичку и економску зависност.

Тога ради Друштво народа покренуло је издавање Педагошког зборника (Кесие] редавогдие) у коме се третирају разна питања, која доприносе измирењу народа и стварању међународне толеранције. У овом часопису сарађују најистакнутији људи од пера и васпитачи из свих европских држава, као и из осталога света.

Говорећи о томе: на који начин да се успешније одгсвори идејама Друштва народа г. Халецки, доајен факултета књижевности на Варшавском универзитету излаже своје мисли у следећем:

Неопходна је потреба да у сваком јачем центру или бар у престоници једне државе, сазре до јасности потреба: О замени професора на универзитету. За ово се осећа нарочита потреба према професорима на факултетима: филозофским и књижевности. Потребно је познати стране народе, не само површним упознавањем његових одлика, него научним продирањем 'у њихову културу. То је неопходно потребно да би се могло ући у душу једнога народа, те да би се упознале и његове животне енергије. Настаје само питање: како да се ова потреба задовољи. Зато предлаже да би свака држава требала да прими на себе задаћу: да сама оснује катедру на таквим универзитетима, којој би се стављало у дужност, да на њој пропагира њену културу.

Упознавање старе културе. — Да би се створио што ближи међународни контакт осећа се велика потреба за једним језиком. Ма који то био од данашњих живих или вештачких језика који би се узео у обзир, ниједан не налази општег одобравања, и према мишљењу г. Халецког тој би задаћи најбоље одговорио један језик старих народа са високом културом, на чијим темењима почива и сва данашња савремена цивилизација. Упознавање латинског или грчког језика сасвим одговара потреби, јер и иначе мисаони људи не могу у своме научном раду доћи до већих успеха, док се не упознају са духом старих класичних језика. И што је најглавније: сви данашњи народи налазе у наслеђу грчкороманске културе једну заједничку основу, која их све спаја и приближу је.

Историјска настава. — Најделикатније питање у зближењу и међународном разумевању јесте национална историја. У њој се до детаља негује национални осећај, често пута — на штету

међународне толеранције. Тога ради истиче се на дневни ред једно друго питање: ревизија упбеника и отстрањивање из њих