Učitelj

768 М. Шевић

извести да је за образовање учитеља потребан педагошки факултет, ипак је он сам против таквих факултета, и педагошки факултет није основан до данас нити у Немачкој нитии у којој другој европској земљи.

У Америци се пак израније већ почело радити у том правцу, и ове године се оснива у њој и први педагошки факултет. Објављено је да ће се у септембру месецу о. г. отворити на Колумбија универзитету у Њујорку Теасћетз СоЏере, тј. педагошки отсек универзитета. У објави се вели: „сва здрава педагошка реформа зависи од образовања учитеља који ће бити у стању да својим властитим стваралачким радом у омладини пробуде стваралачко воћство.“ Академија ће примити стотину мушких и женских студената. Пре пријема врши се строго одабирање. Трајање припреме није утврђено, оно ће зависити од способности студената, — најжраћи је рок три, најдужи пет година. Једна је година, најмање, одређена за путовање да би се упознале школе у Америци и ван ове. Неко време ће студенти морати радити у фабрикама и другим радњама и радионицама да би се студенти из властита искуства упознали с позивима у које ће њихови ученици ступати у своје време. Академија ће давати студентима степен бакалауреуск и матистра. Али ове степене неће моћи задобити пре но што су годину дана практички радили у јавним школама. Педологија је, изучавање дечје природе и дечјега развоја, главни предмет у радном плану академијину, јер је за новога учитеља дете у средишту његова мишљења. Студентима ће се дати прилика да се у огледним школама свога колеџа а и на другим местима друже с децом и да се брижљиво припреме за то дружење. Између доцената, који ће се исто тако брижљиво одабирати као и студенти, и студената морају се учврстити уске личне везе „да би могла настати она заједница мишљења и чувствовања, оно упоредно корачање зреле увиђавности и младићкога одушевљења, до којих је у васпитању највише стало“. — Циљ је образовању оспособљење за наставу у дечјим забавиштима, у народним и у средњим школама.

Циљ је том педагошком факултету свакојако велико постављен, јер то се може само у изузетним случајевима постићи: нити ће сви учитељи бити подобни за стваралачки рад нити ће се од свих ученика моћи образовати стваралачке вође, колико и било, да обећавају у почетку свога рада и једни и други. Доста је тражити и од једних и од других да примају, преносе и одржавају културне тековине, а што је најбоље у појединцима, то им школа не даје, а једва да им то може и одузети. Главно је радити како се најбоље уме, а шта ће се постићи, то не зависи само од школе.“ 'Оправдано је што рок студирања није утврђен, то доказује да се води рачун о индивидуалностима. Добро је, што су и путовања ушла као обавезни саставни део наставе и што се и за виши и за нижи степен тражи практичан рад, — без овога не може се задобити поуздано мерило да се одреди вредност појединаца за учи-