Učitelj

776 Данило Вукајловић

Шта је оно непознато х на које се наш разум ослања кад тврди ту припадност» Не можемо рећи да је то искуство, јер су судови о којима је реч аподиктични. Исто тако, ти се ставови не могу оправдати помоћу принципа противречности, јер су они синтетични. Јасно је да проблем захтева нов метод који ће омогућити третирање и објашњење синтетичне априорности у нашем сазнању.

Синтетично априорних судова, по Канту, имамо у математици, физици и метафизици. Они чине темељ целокупног нашег сазнања. Отуда објаснити наше сазнање значи одговорити на питање: Како су могући синтетични судови а ртотр Овај централни одн. „општи проблем чистог ума“ обухвата четири питања:

1) Како је могућа чиста математика>

2) Како је могућа чиста природна наукар

8) Како је могућа метафизика као природна диспозицијаР

4) Како је могућа метафизика као наукар

Одговорити на та питања пре свега значи одредити субјективне услове априорно-синтетичних судова; и друго, образложити објективитет тих судова.

Субјективни фактори који условљавају априорно-синтетичне судове, по Канту, јесу: чисти опажаји (форме чулности), категорије (форме мишљења), трансцендетална аперцепција, као синтетична активност на основу које имагинација шематизира категорије, сводећи дату разноликост у јединство операције. „Разноврсност која је дата у једном чулном опажају спада нужно под праосновно синтетичко јединство аперпепције, јер је јединство опажаја само на основу њега могуће.“ (Други одељак дедукције чистих појмова, 8 20, стр. 95).

Трансцендентална естетика третира проблем простора и времена као чистих опажаја. Простор и време јесу априорни услови датости чулних опажаја. Њих ваља разликовати од појмова разума одн. категорија с једне стране и од материје сазнања, одн. чулних осећаја с друге. Овај проблем један је од главних фактора у тешкоћама са којима се људски ум борио од времена Зенона Елеаћанина, а које Кант назива „антиномијама ума.“

Трансцендентална аналитика садржи најважније резултате главног Кантовог дела. Главни проблеми које она решава јесу: 1) Проблем метафизичке дедукције категорија и 2) Проблем трансценденталне дедукције категорија. У метафизичкој дедукцији категорија Кант се труди да пронађе и систематише појмове чистог разума, одн. категорије, — како их је још Аристотело назвао — као априорне елементе нашег сазнања. Разум као моћ чистих појмова стоји насупрот чулности. Улога чулности је у рецептивитету чулних утисака, док се моћ разума огледа у категоријалној преради чулних утисака, одн. у спонтанитету. „Разноврсност претстава може да буде дата у једном опажању, које је просто чулно, тј. које је само рецептивитет, док форма овог опажања може да лежи а ром у нашој моћи претстављања, не изражавајући ипак ништа друго до начин на који субјект бива афи-