Učitelj

724 Цветко Ђ. Поповић

очи и у самом почетку омрзну деци и читање и књигу. Нова школа кидајући неприродне оквире распореда часова и одређеног програма исцепканог по предметима самим тим ставља учитеља у први ред. У току свога развоја педагошка реформа је наишла на учитеља и почиње увиђати његову примарну улогу. Место методама и програмима педагошка реформа почиње се занимати мало више учитељевом личношћу. У најновијем преведеном Феријеровом делу „Школа подобности“ учитељевој личности посвећена је одговарајућа пажња. Феријер готово на свакој страници доводи у питање успех активне школе од личности учитељеве. „Дакле не треба сувише рачунати на аутостварање духа дечјег, који вреди само код бића врло уравнотежених. Не треба сувише рачунати на педагошке поступке. Дакле остаје да учитељ, као психолог и као вођ игра једну улогу прворазредну“. — Могли бисмо нанизати чи“ тав ред изјава из најновијих расправа угледних педагога, у којима се свима истиче значај учитеља. До недавна, није се овако писало.

Кад истичемо учитељеву личност и од ње стављамо у зависност цео васпитачки рад, не поричемо, а још мање одричемо сваку важност стручној спреми, методи, практичној вештини и органи“ зацији. Сваки човек по природи има способности за васпитање, јер је сваки по природи одређен да буде родитељ. Људи се не разликују по могућности васпитања, него по степену способности за васпитање. Урођени васпитачки дар није код свих истог интензитета. Слабији васпитачки дар може се стручном спремом (теоријом и праксом) толико развити, да постане бољи од природно јачег дара, али неразвијеног. Сличан однос влада и између природног дара и методе. Боља и природнија метода помаже и слабијем дару да постигне добре резултате, као што лоша метода и најјачем дару чини велике сметње. Ипак, морамо признати, јак природни дар мање ће чинити веће грешке, него слаб макар и уз помоћ стручне спреме и добре методе. Дар је баш зато ванредна способност, што лако увиђа шта треба радити и без стручне спреме.

Ако је учитељ био душа старе школе у којој је све било прописано шта и како треба радити, он је то далеко више у новој слободној школи. У њој је он баш у правом смислу душа и вођ. Не устручавамо се казати и вођ, јер смо дубоко убеђени да нема васпитања без вођења.

Сматрали смо потребним скренути пажњу на чињеницу да нова школа није у првом реду везана ни за нову методу, ни за нов програм, ни за нову организацију, него пре свега за новог учитеља. Нови учитељ лако ће створити нове спољне, техничке услове успешног рада, а нови спољни услови не стварају, не морају створити и новог учитеља. Најбржи и најприроднији пут за васкрс наше школе је почети с реформом од учитеља. Слабог учитеља ставити у нову школу значи направити хаос, а нови учитељ макар и у старој школи ипак значи добар корак напред. Сваки наш учи-