Učitelj

Васпитачка улога родитеља 251

Из свега се јасно види да постоје јаки педагошки разлози

који говоре за реформу брака у смислу потпуне равноправности мужа и жене. Из досадањега излагања види се у чему лежи разлика између Фројда и Адлера у њиховим схватањима васпитачке улоге у“ породици. Али уједно се из њега јасно види и сва компликованост овога проблема, јер стоји у вези са проблемом брака, који се мора посматрати и са социолошке, психолошке, религиске и ошите филозофске тачке гледишта, да би се могао педагошки правилно решити. Отуда је немогуће решавати га на овоме месту. Место тога ваља скренути пажњу на извесне ствари о којима треба водити рачуна при размишљању о овоме питању. Ту пре свега долазе подаци из биографија појединих знаменитих људи који се односе на васпитачку улогу њихових родитеља. Кант на пр. вели: „Ја моју матер никада нећу заборавити, јер је она прва засадила и одгајила прву клицу доброга у мени; она је отворила срце моје утисцима из природе; она је будила и проширивала моје сазнање и њене поуке су имале неизгладиви и спасоносни утицај на мој живот“. Вероватно је да бисе иу биографијама других знаменитих људи нашли подаци о родитељском васпитном утицају. Из ове Кантове изјаве види се да је његова мајка била његов главни васпитач. Интересантно је уочити да се у нашој једној народној песми приписује мајци улога онога који засађује у душу свога детета клице врлина. Мислим на песму „Урош и Мрњавчевићи“ у којој мајка Јевросима заклиње сина Марка да по цену свога живота заступа правду, чак и противу свога оца.

Чини ми се да на крају смем рећи да и отац и мајка морају вршити савесно своје васпитачке дужности. Први услов тога јесте хармонија у браку између супружника, а хармоније нема без хијерархије. Теорије не могу да мењају чињенице, већ морају са њима да рачунају. Не видим како би Адлерова теорија могла да учини жену једнаку са човеком. Женина потчињеност је биолошки условљена и на томе се не може ништа изменити никаквим теориским зановетањима. С тим мора да рачуна и васпитна теорија.