Učitelj

258 Јан. Шнајдер

Закон дели младеж на непунолетне, то јест особе, које на дан извршења кажњивог дела нису навршиле 14 година своје старости, и на младеж, која је у времену извршеног дела навршила 14, али нема 18 година. Непунолетне особе до 14 година нису одговорне према казненом закону, младе особе од 14 до 18 су одговорне, али њихово кажњиво дело се квалификује блажијим изразом.

О делима, која се друкчије кажњавају, а које изврши непунолетна особа, одлучује старатељски суд. Он предузима мере за васпитање или лечење, према томе, шта је потребно. Старатељски суд одлучује о томе, треба ли непунолетна особа да буде смештена у завод за васпитање; само тада, кад непунолетна особа, старија од 12 година, изврши дело, за које закон предвиђа казну смрти или доживотни губитак слободе, обавезан је смештај у завод за васпитање или лечење. Младе особе, као што је већ речено, подлежу казненом закону. Млада особа није пак кажњива онда, ако због знатне заосталости у времену извршења дела није могла схватити његову противуправност или не може управљати своје поступке према правилном расуђивању.

Суђење над младим особама је поверено нарочитом суду за младеж и нарочитом судији код суда за преступе и сената за младеж код судског већа. У сенату за младеж заседају две судије и један присутни, у стварима, које би иначе дошле пред поротни суд, две судије младежи и два присутна. Судије и присутни бирају се од особа, које су својим особинама и својим карактером нарочито погодне за ову дужност, нарочито се пази да присутне особе имају стручно образовање, нарочито педагошко, и да познају социјално старање о младежи. Професори и учитељи, који се иначе могу одрећи дужности поротника, не могу се одрећи дужности присутног код суда за младеж. Као и код непунолетних, тако и код младих особа, суд је у могућности да избере такве мере, које су у интересу заштите младе особе: нужне, и то не само кад младу особу осуђује, већ и тада, кад је она ослобођена. Ако је потребно судија може предузети моментално погодне привремене мере и онда, кад врши ислеђивање. Наместо казне смрти или казне у погледу ускраћивања сваке слободе, коју предвиђа казнени законик, млада особа се казни затвором без икаквог пооштрења. Ако казнени закон иначе предвиђа казну смрти или доживотни губитак слободе, изриче се казна затвором од 1—10 година, односно од 2—15 година, ако је кривац у времену извршеног дела старији од 16 година.

Казна затвором се извршује у нарочитом заводу за поправку. У заводу за поправку, исто као и у заводу за васпитање, питомци имају могућности да науче занат и добију о томе сведочанство; разлика је само у томе, што се од времена проведеног у затвору за поправку рачуна за обуку само одређени део, и то управо зато, што младе особе у заводу за поправку лично испа-