Učitelj

274 Јован Ц. Милошевић

ње ће помагати потстицајима самосталног посматрања, проучава. ња и истраживања.

Нагон имитације ако сам за себе дела даће минималне резултате. Његов је значај у спремању терена за онај виши, уметнички, јер је уметност делом подражавање природе, а делом изражавање унутрашњег живота и тек здружен са овим ствара уметничке вредности.

Овај нагон налази и у васпитању широке примене и њему захваљујући дете ће доћи неопажено, без икакве муке до многих тековина. Имитујући одрасле научиће да говори, да пева, стећи ће потребно држање које види у одраслих; усвојиће обичаје, навике и вештине своје околине; оспособиће се за корисну употребу оруђа и ствари; у том погледу показаће се: архитект, занатлија и уметник; затим он ће „бити“ војник, трговац, лекар итд.

Треба ли дечје конструктивне активности васпитање да заустави и укочи или ће им давати прилике да се разграњавају у свима правцима» О томе више нема никакве сумње. Нова радна школа прекида са заблудама прошлости и полази од спонтаних дечјих активности и на њих надовезује нове спратове које човечанство вечито зида. Јер васпитање и нема вишег циља од овог: да се васпитаник оспособи за ово вечито зидање. Цела је људска активност у свим временима била и биће окренута овом циљу. И кад дете потстицано својим нагоном подражавања показује ове тежње, онда га свим средствима треба у томе помагати.

Посматрајући компоненте нагона усавршавања споменули смо и борбени нагон. Употребљен у циљу одржања он помаже задовољење елементарних животних потреба, али удружен са вишим нагонима даје и у васпитању и у животу лепе резултате.

Хоћемо ли да се уверимо да је борбеност деци урођена, треба посматрати дечју игру као најприроднији облик спонтане активности. У њој се деца боре делом са физичким тешкоћама, које често превазилазе њихову снагу, а делом са својим друговима када се са њима такмиче о првенство.

Иста та борба важан је фактор и у друштвеном животу где узима различите облике. Људи од акције су увек борбене природе. У њих је воља увек будна, увек спремна на отпор. Борбени људи су у исто време и људи од иницијативе.

Негујући борбеност васпитање ће стварати слободне, самосталне и неустрашиве духове. Разуме се да ће она бити само онда користан ослонац васпитању и друштвеном напретку ако се удружи са осталим нагонима, социјалним у првом реду. Мначе може постати велика опасност и школског и социјалног поретка. Зато ће васпитање да одређује правац овом нагону тако што ће му давати племените смерове (борба за националне идеале, за народно здравље, борба са заблудама, празноверицама, идејна борба итд.). Тако ће се борбени нагон ставити у службу опште човечанских