Učitelj

Улога и значај нагона у васпитању и животу 215

идеала и постати васпитање за опште добро или активно морално васпитање а потиснуће досадање, које се често своди на празно моралисање.

Тиме што ће се неговати борбени нагон заједно са социјалним, васпитаник ће се оспособити за борбу која му претстоји у животу. На тај начин школа ће спремати људе а не машине, људе свесне, увек готове да устану против сваког зла; такве људе који ће пре устати против зла које прети заједници него против оног које је управљено против њихове личности. Хтели бисмо да васпитање створи такву интелигенцију чије старањео народним невољама неће бити „празан број ријечи, но освештани огањ што је грије“.5)

Идући за нагонима као основима васпитања и живота долазимо до оног често спомињаног у вези са акцијом сваког. То је онај који је узет за другу основу индивидуалног и друштвеног напретка, нагон социјални од чијег дејства зависи вредност сваке човекове активности. Он служи као поуздано мерило при оцењивању моралне вредности појединаца. Недовољно јак да се увек и са успехом бори с егоистичким нагонима, он некад ублажује а некад паралише њихова дејства.

Социјално васпитање, доскора слабо неговано у школи, може једино да се ослони на овај нагон. У том погледу оно и нема друге сврхе до да завремена пробуди социјалне снаге у васпитаника и да их прво социјалном игром а после разним другим врстама слободне, социјалне активности развије и тиме оспособи за њихову улогу у животу. То је неопходно у данашњем времену када су личне тежње у свима областима живота узеле превласт, у времену када се вредност и људи и ствари мери према курсу који одређује економски принцип понуде и потражње.

Држати васпитанике што даље од материјалних интереса и социјалним делањем развити у њих социјалну, односно моралну свест и вољу, искоришћавајући увек социјални нагон њихов ето подлоге социјално-моралног васпитања.

Кад се говори о томе да је човек морално биће, онда то није празна реч коју су философи измислили, него то има свог дубоког оправдања и корена у урођеним човековим снагама: његовим нагонима, осећањима и интересима једних за судбину других, њима сличних и сродних људи.

Ако су нагони о којима је овде говорено схваћени и признати као подлога целокупног живота човековог, и да од њих нема Јачих снага које би покретале човечанство на његовом вечитом путу усавршавања, онда држимо да је показан довољно јасно и пут којим и васпитање мора да пође.

5) А. Шантић „Моја молитва“. 18%