Učitelj

Улога и значај нагона у васпитању и животу 273

хе нарочито се одликују т. зв. „надчовечанским“ напорима. У мирним епохама развића изгледа да човек није способан за велика прегнућа, полете и херојства која показују и народи и појединци у критичним моментима живота, у моментима када се одлучује о животном „бити или не бити“. Наша народна историја даје безброј свих великих примера.

Где појединци и читав један народ налазе снаге за своја херојства» Која је то сила која најдрагоценија добра жртвује за слободу народнуг Тај велики и неисцрпни извор енергије лежи свакако у нагонима који се не могу пробудити обичним средствима и у нормалним приликама. Говорећи о нижим нагонима речено је да се они буде онда кад наступи опасност, када је механизам функција спречен у свом природном току.) Механизам живота народног спречен је ропством или опасностима, и нагон се буди у облику тежње према слободи, која као стихија руши све бране пред собом.

Исти овај нагон има примене и у васпитању. Тежња према слободи задовољиће се ненаметнутим, слободним активностима. Овај ће нагон да окупи око себе и друге нагоне и изразиће се у саморадњи учениковој (метода пројеката: индивидуалних, социјалних, техничких и изражавања свих врста).

Посматрамо ли друштвени напредак открићемо и ту снаге које делају као нагони. Посматрамо ли уметност и књижевност једног народа (добар је пример за то наша народна поезија) видећемо да само велики унутрашњи импулси стварају дела непролазне вредности.

Зашто једни народи имају више уметничко - стваралачког смисла од других» Разлог је с једне стране у јаче истакнутом нагону изражавања — урођеном сваком човеку у извесној мери а с друге то је спољашњи потстрек (стимулус) без кога би она скривена снага дала незнатне резултате. Да се послужимо песниковим речима: тај је стимулус „удар (који) нађе искру у камену; без њега би у кам очајала“.“) Тај удар васпитање треба да изврши и искру да изазове у снагама изражавања свих врста, негујући и пасивна и активна уметничка уживања. Помажући васпитаникове уметничке тежње, оно ће тиме учинити велике услуге не само индивидуалном већ и општем, друштвеном напретку.

Нагон сазнања се показује као радозналост према стварима, појавама, узроцима и последицама а у појачаном степену се јавља као „жеђ“ за сазнањем. Као и нагон изражавања и овај се нагон удружује са нагоном делања (основним нагоном усавршавања) и њим ојачан даје научни нагон. И овај као и друге нагоне васпита-

5) О овоме је било говора у првом делу ове расправе која је штампана у Извештају Женске учитељске школе у Сомбору за школ. 1931/32 год. + Његош „Горски вијенац“.

Учитељ 18