Učitelj

278 Радиша М. Стефановић

Деца држе своје конференције на којима расправљају поједина питања и дају пригодне критике. Свако дете води свој речник у ком уписује непознате и сложене речи и синониме. Зидове учионица украшују само својим радовима.

Као један од главних оснивача активне школе, Декроли је активност сматрао као важан фактор у животу једног детета. Он мисли, да је мало дете неспособно за анализу, јер је његова аперцепција ствари потпуно глобална. Ту прву етапу нашег менталног активитета означио је, истина, још Ренан под именом синкретизам, али је Декроли то боље формулисао. Схематизација, интуиција, глобализација, синкретизам, по њему су различити називи за једну исту менталну појаву, која се уосталом продужује и кроз живот одраслих. Педагошку важност тога схватања Декроли је означио у неколико збијених реченица:

1) Глобализаторски активитет чини мост између инстиктивног активитета и вишег активитета интелигенције.

9) Тај активитет произлази из потстицаја, који га одређују и из могућности прилагођавања новим условима.

3) Он функционише на тај начин потпуно спонтано код детета и допушта важна стицања као на пр.: дете тако стиче језик, сазнања о материјалној, живој и друштвеној средини и најзад прилагођавање на један читав низ нових облика активности.

4) Мати такође искоришћава спонтано тај активитет, да би васпитавала дете и да би му усадила различите важне технике а нарочито језик.

5) Нарочито је згодно прибећи овом активитету глобализације за време прелазног периода, који иде од материнског васпитања ка васпитању логичним и апстрактним поступцима.

6) Он може бити примењен не само у посвећивању технике (лектира, писање, ортографија), него и у посвећивању појединих сазнања о прирди и о човеку (природопис, историја, земљонис) и у изражају тих сазнања било на матерњем језику или неком другом (класични језици, модерни језици, цртање итд.).

7) Почеци артиметике и математике уопште морају такође водити рачуна о томе активитету глобализације.

8) Битни услови за један глобализаторски активитет јесте, да се нађе интерес у оним посматрањима, која се чине, и да се нађе једна нова потврда важности, коју има заснивање наставе на интересовању детета; исто тако он везује наставу техника за наставу сазнања (центри интереса).

Износећи ове редове о педагошком раду великога педагога Декролиа, ми се одужујемо успомени његовој.