Učitelj

Васпитачка улога родитеља 945

кама иначе вештих немачких војсковођа, тврди Фројд. То се најбоље показује на светлости психолошке анализе феномена панике. Паничан страх често пута обузима војнике иако је претстојећа опасност врло мала, док иначе ти исти војници остају присебни, храбри и послушни и поред врло велике претстојеће опасности. Отуда јасно излази ово: нису војници изгубили веру у вође зато што их је обузео страх, већ их је обузео страх зато што су изгубили веру у своје вође, то јест веру у њихову љубав.

То важи и за остале колективитете: за породицу, школу, државу итд.

Да бисмо сада увидели у чему је улога оних виших психолошких система, система Ја и система Над-ја, у конституисању једне психичке масе, морамо ближе одредити горе описане еротичке везе чландва заједнице према вођи и самих чланова једних према другима. Веза чланова заједнице према своме вођи састоји се у идеализацији, а узајамна веза чланова једних према другима састоји се у идентификацији. Под идеализацијом треба разумети стављање једне особе наместо свога личнога Над-ја: главне функције које врши Над-ја прелазе на вођу. Отуда вођа не може бити предмет критике, већ онај који критикује, који наређује и који се слуша. Моћ вође над члановима психичке масе биће утолико већа уколико је јача вера чланова те масе у подједнаку љубав вође према њима.

У томе стављању вође наместо нашега Над-ја састоји се идеализација. Мало је теже разумети шта је то идентификација. Фројд разликује три врсте идентификације: примарну, регредиентну и парциалну. Идентификација је један еротички процес који лежи у основи многих дечјих игара, који условљава формирање нашега карактера, из кога потиче хомосексуалитет, на основу кога се може разумети тешко психотичко обољење које се зове меланхолија итд. Тај процес састоји се у овоме: ако једна особа воли неку другу особу, па је услед ма каквих узрока морадне напустити, онда се по правилу услед тога напуштања обавља једна одређена промена у систему Ја дотичне особе. Та промена састоји се у томе што особине напуштеног објекта прелазе на ту особу. То бива по правилу, а не увек, јер се многе особе показују резистентним у разном степену у томе погледу.

На примерима ћемо лакше видети шта је идентификација. Фројд наводи из немачке литературе овај пример: једно дете