Učitelj

246 Др. Никола М. Поповић

осећа се веома несрећним услед губитка свога мачета. Стога се оно идентификује са мачетом, те почне ићи на четири ноге, неће да седне за сто итд. Из наше литературе можемо навести овај пример који саопштава Сретен М. Аџић: „Једном сам причао басну о царићу, по Љ. Ненадовићу — како су птице бирале цара. То сам употребио био за писмени рад. После те приче на дан, два, једном у порти на игралишту, завуче се неко дете са стране под мој велики шал, којим се бех огрнуо. Ђаци привикаше: „Господине, господине, сакри се царић орлу под крило“. Неки почеше да бију по шалу и да вичу: „Иш царићу, иш царићу!“ Испод шала истрча сад Мирче, па стаде да виче: „Цр, др, цр!“.., и оде у игру међу другове који га радосно и са клицањем дочекаше. Отада смо га сви звали „царић“. У цркви, чим му је зима, он се начини царић, па престоји целе службе уза ме, под мојим шалом“.)

Теориски значај индентификације огледа се и у томе што се на њу може свести „нагон подражавања“ који чини главну подлогу многих психолошких теорија: не идентификује се једна особа са неком другом зато што је подражава, већ је у ствари подражава зато што се са њом идентификовала.

Да истакнемо само још значај идентификације за меланхолију као једну тешку психотичку болест. Меланхолија се показује у претерано строгој самокритици; дотични болесник говори о себи као о најгорој, најнедостојнијој особи; он сажаљева своје рођаке што стоје у родбинским односима са једном таквом пропалом особом као што је он, па услед тога често пута таква болест доводи до самоубиства или до покушаја самоубиства.

Ова патолошка појава објашњава се на основу идентификације на следећи начин: болесник је волео неку особу ружних карактерних особина, услед чега је доживео разочарење. Али нагнан тим разочарењем да прекине љубав са том особом, он се са њом идентификује: њене особине приписује себи; сенка напуштене љубави, како каже Фројд, пада на Ја дотичног 60-

8) Сретен М. Аџић, Учитељеве забелешке, Ниш 1894, примедба на ст. 98. Поред овог лепог примера за идентификацију у овој се књизи налазе и такви описи односа ђака према учитељу као и узајамних односа самих ђака, као да су писани по рецепту Фројдове теорије о психолошкој структури школе као једнога колективитета. М стога већ ова доста давно писана књига заслужује да се и данас чита.