Učitelj

Пољска педагошка литература 305

ми

А. Даниш „Студије о историји васпитања у Пољској у ХМГ и ХУП веку“, Краково 1921.

Врло је интересантна књига В. Бопковске: „Нови правци основне наставе у Пољској у почетку ХЈХ века“, Краково 1928 у којој она говори о утицају Песталоцијевом и Ленкестровом (Ленкестр, лондонски педагог 1778—1838) на пољску наставу.

Руску школску политику у Конгрес - Пољској 1831—1855 и њен штетни утицај детаљно описује Ј. Кухажевски у својој књизи: „Доба Паскиевича“. О школској управи писао је Мантеуфел: „Централна школска влада на територији бивше КонгресПољске 1807—1915“, Варшава 1929. О најновијем времену расправља К. Конарски у „Историја школа у бившој Конгрес-Пољској 1915—1918“, Краково 1923. — Излази, ма да неуредно, и историјско-педагошки часопис »Мтегуа Ројка« у Лвову.

Страном историјском педагогијом Пољаци се мање баве него домаћом. Ипак су достојне помена: Смолкина књига „Грчке школе у старом Египту“ 1921 и детаљна монографија, у три књиге, о Песталоци-у од Ф. Киерског, 1927.

Од радова који третирају педагошку психологију најпознатија су дела: Добровског, Липска-Либраха, Шумана, Ровида и покојне Јозефине Јотејко. Најновије дело ове врсте је: „Психологија младићског доба“ од Стефана Балеи-а, Варшава 1931 г. Од врло велике вредности за специјалне школе су радови: „Психологија слепих“ од Марије Гжегожевске, „Лаж код деце“ од Ф. Баумгартена и једна мала књижица „Дете-скитница“ од Е. Лублинера.

Најновије педагошке проблеме и дидактичке експерименте третирају: Ровид у „Стваралачка школа“, 1926, и у „Далтонов систем у народној школи“, Гожицка-Виелезињска у „Школа саморазвојног рада“ 1927, Р. Таубеншлаг у „О једностраности извесних педагошких експеримената садашње епохе“ 1980, и у „Критичко излагање принципа Џон Дјуијеве школе рада“ 1929, и други.

Правац и настојања пољске наставе описује В. Радван у Књизи „Захтеви школске организације у Пољској Републици“. Школске законе је скупио Ф. Сливински.

Девиза савремене пољске педагогије је: Школа мора не само обучавати и образовати, већ и васпитавати. Стога је постала читава литература о чисто васпитним питањима. Достојне помена су књиге Ј. Корчака „Васпитни моменти“ заузимају прво место. И његове дечје приповетке пружају много материјала и упута за васпитни посао. Значајне су даље: „Организација васпитног рада“ од Ф. Борнхолза и „Васпитно утицање на омладину у школско доба“ од Ф. Сливинског.

Ђачка самоуправа је такође питање о коме се педагошки свет у Пољској живо интересује. Штампане су и књиге које третирају ово питање.

Учитељ 20