Učitelj
306 Вида Лесковац
Писало се такође о дечјој и омладинској литератури и о школским библиотекама. Но највећи значај за унапређење наставног и васпитног посла имају методичко-дидактичке књиге, које се ослањају на најновије резултате психолошких испитивања и на искуство стечено у новим школама. Такве књиге излазе стално и немогуће је цитирати све. Споменућемо само неколико које су, уосталом, постигле и највећи успех: „Методика наставе у првим школским годиштима“ од Л. Јелењске, „Дидактика историјске наставе“ од Х. Похоске, „Методика земљописне наставе“ од Мсциша, „Методичка упуства за наставу пољског језика“ од Војцијеховског и Шобера. :
Образовање одраслих је врло важан проблем у Пољској. За ту сврху постоји специјална литература, која расправља и осветљује то питање са свих страна.
Уопште, пољска педагошка штампа је сад разноврсна и врло активна. Стално излазе све новије и новије књиге, јер пољски педагози још увек траже нове путеве у настави и васпитању. Извештаје о педагошком покрету и новој педагошкој литератури садржи »Восдик Редасогетпу« (Педагошки годишњак) који излази у Варшави.
Како да се заведе слободно цртање у основној школи
од Виде Лесковац, учитељице у Бањој Луци
Имала сам ових дана у рукама последњу свеску бечког педагошког часописа »Рје ОџеПе«. Један од чланака на које сам обратила пажњу у тој свесци овога часописа био је приказ течајева цртања, који су прошле школске године одржани у Норвешкој. Рихард Роте, школски саветник из Беча и познати оснивач модерне наставе цртања у Аустрији био је позват од удружења норвешких учитељица да у неколико већих вароши Норвешке одржи течајеве цртања за учитеље-ице. Он се одазвао њиховом позиву и провео неколико месеци у њиховој земљи, где је у 6–7 већих вароши одржао течајеве цртања.
Поводом овога чланка о раду Рихарда Роте сетила сам се првих дана мога рада у школи. Имала сам многе тешкоће, већих и мањих. Једна од највећих, како за мене, тако и за децу, били су часови цртања. Ми нисмо знали да радимо. Ни ја, ни деца. Ја сам — као и остале моје старије колеге-инице, чијем сам примеру и ја хтела да следујем — тражила од њих да цртају оно, што је за њих било немогуће. Цртала сам им на таблу цветове, листове, воће. Тражила сам да и они цртају ово по прегледу. Кад. су нешто погрешно урадили, ја сам им исправљала. Били смо не-
а а те
3
као Ле аса па аза
Нос а а ава а а Сана ај