Učitelj

308 Књижевни преглед

часовима било досадно, сијала су од радости и одушевљења када су им откривене њихове дотле скривене способности.“

Не само у Норвешкој, већ и у многим другим државама Европе одржавао је и одржава Рихард Роте овакве течајеве. Пре годину дана на оваквом једном течају у Бечу, који је био интернационалан и на коме је било учитеља из свих европских земаља, било је и 4—5 наших, југословенских колегиница. Учесници на овим течајевима тврде да су им ови течајеви били ретко занимљиви доживљаји. Колика својим предавањима, духовитим, ведрим и концизним, која су сваки дан претходила практичном раду, толико и самим практичним радом, за који Рихард Роте располаже великом стручном спремом и богатим искуством, успео је он да за тако кратко време да курзистима један основни поглед на овај нови начин рада и да им да потстрека за овај рад.

Читајући овакав један извештај и познавајући рад Рихарда Роте, и бечке школе уопште, верујем да би многи од нас, југословенских учитеља зажелели да се овакав један течај и код нас одржи. Верујем да би г. Роте, који је, како већ рекох, одржао више оваквих течајева, у више европских земаља, радо дошао да и нама, југословенским учитељима прикаже овај нови начин рада у школи, само кад би се за то створиле прилике.

|_________________--_КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

А) Домаћа књижевност

Др. Дане Трбојевић: Наука о пажњи у светлости биологије, психологије и педагогије. Издање књижарнице Геце Кона, Београд, 1982, стр. +91:

Постоје у науци извесни појмови, које је врло мучно ближе одредити: прецизирати их или дефинисати. Строго логички узев, такви „појмови“ назив овај управо не би могли ни носити, пошто је, по логици, код појмова битна њихова одређеност. М отуда „појмове“ ове врсте извесни логичари и луче из домена правих појмова; то би, по њима, били пре „симболи“: голе ознаке за извесне ствари или појаве, без одређене садржине. Али, поступа У овом погледу овако само „наука наука“, строга логика. Иначе, мало која од других појединачних наука да није принуђена да се оваквим недовољно пречишћеним појмовима служи. Јер, науке се приближују своме идеалу, истини, с једне стране стварањем нових појмова, а с друге усавршавањем старих, путем њиховог употпуњавања и пречишћавања. Развијање наука може се у овом погледу упоредити с духовним развијањем детета. Као год што су први дечји појмови неусавршени и дете их, као и човек, усавршава скоро кроз цео живот, тако исто може ићи усавршавање појмова

на са: ал но