Učitelj

416 Др. Љубица Јовичић

нису изводили више или мање механички, шаблонски, занатлијски, него да су уносили у њ љубав и преданост које би извесно довеле до разумевања дечјег и заједничког живота и до правилнијег схватања свога рада. Недостатак љубави, преданости и интересовања, по нашем мишљењу, главна је сметња успеху у настави и васпитању. Ако они, који без дубљег улажења у смисао усвајају сва новачења, чине то зато што се надају да ће помоћу њих са мање напрезања и више сигурности, просто „новом методом“ постићи већи успех, брзо ће се уверити да није тако и да у најбољем случају раде „исто то само мало друкчије“, уколико можда не дођу у положај да не могу дати никакво оправдање за своје несређено и бескрајно „пробање“. Ми допуштамо да једна богодана васпитачка личност може и без педагошке теорије погодити прави смисао васпитања и показати успехе који изненађују. Али колико их је таквих» Највећем броју оних који се посвећују васпитачком послу потребна је туђа помоћ да дођу до правилног схватања те веома компликоване социјалне функције. Ту ће помоћ извесно и сами наћи сви они који се васпитачком послу посвете с љубављу и предано, па задрже трајно то расположење. Њима је писац наменио предње излагање, уверен да ће бити од користи и онима који остају при „старом“ можда због тога што им је ново непознато или неодређено, као и онима који већ примењују „ново“ а можда им такође није јасно због чега то чине.

Ђак почетник и школа

од др. Љубице Јовичић

У школску теорију и праксу уноси се данас нови живот. Множина здравих и плодних тежња нашла је већ примене у напредним школама и задобила признање.

Међу тим захтевима један од најосновнијих, из кога проистиче низ других, свакако је онај да се васпитање и настава у свима својим мерама имају ориентисати према детету.

Целокупно претресање педагошких проблема има у модерној науци о васпитању своју полазну тачку у испитивању детета. И заиста. Ако је васпитању задатак да потпомаже и води будућег човека у његовом развитку, онда се правилан рад не може замислити без познавања дечјег развитка. Ово утолико пре што се психофизички организам детета у многоме разликује од одраслог човека.

Познавање особености дечје природе једино може да сачува од штетних грешака у раду и односу са децом. Само онда