Učitelj

Ђак почетник и школа 417

може се рачунати на прави успех, коме би одговарали утрошено време и труд. И тек тада пружа се самим учитељима могућност да себе поштеде многих прекомерних а безуспешних напора.

Мисао о познавању детета постала је снажан мотив, који води савремену педагогику. Проучава се живот детета на разним ступњевима развића пре школе и за време школовања. Посматрају се и анализирају појаве дечјег живота: њихови инстинкти, наклоности, правци интереса, њихов свет претстава, мисли, осећања, вољне радње. Како психичка, тако и физичка страна дечјег бића предмет су најбрижљивијих испитивања. Резултати тога пружају безусловно потребне и драгоцене подлоге за правилан и напредан педагошки рад.

У овој прилици нас особито интересује живот детета кад први пут ступа у школу, а то је код нас доба између шест и седам тодина. Разуме се да се овај узраст не може схватити као један ступањ за себе, ограничен од онога што му је претходио. Таква немогућност непозната је како у области духовног, тако и у области физичког и социјалног живота. Свуда се развитак врши поступно. И доба детета кад полази у школу једно је прелазно доба са својим интересантним каракетристикама.

Сам органски апарат школског почетника јако се разликује од старијег детета. Али маколико да је познавање физичког састава важно за разумевање душевне структуре, сада је, рачунајући са ограниченим временом, немогуће позабавити се и тиме. У пространој пак области унутрашњег живота малог ђака нас се овога пута тичу оне појаве, које имају нарочитог значаја за педагошку праксу и стоје у тесној вези са покретима за увођењем новога духа у настави. О њима ће се доцније расправљати с погледом на ту практичну страну.

Деца, школски почетници, поред свију индивидуалних разлика, показују заједничких симптома готово у целокупном своме бићу. Извесне појаве јављају се овде као основне црте дечје. Није тешко запазити да је живи активитет једна од најмаркантнијих њихових одлика. МИ са доласком у школу потреба за кретањем и занимањем још се нагонски испољава. Дете увек хоће нешто да ради, да се креће. У школи, на часу, не могући да издржи да су му руке на миру, дете ће почети да се игра макаквом стварчицом што му је при руци. Принуђено да мирно седи и да слушањем прати наставу, оно ће, ако ништа друго, испуштати писаљку, да би се само могло сагињати и дохватати је. Или ће усред часа наједанпут устати и окренути се око себе. Ако у учионици има пљуваоница и ако им се допусти, деца ће једнако вештачки стваарти пљувачку, само да би могли излазити из клупа. Искуство сваког учитеља обилује примерима ове врсте.

У нагону за кретањем лежи животна снага која тежи изразу. Све што деца приме, све што преживе, траже и да изразе. Она то чине на разне начине. Деца радо причају своје доживљаје, а

Учитељ 24