Učitelj

428 Др. Љубица Јовичић

познаје истину да дете учи посматрати на правим стварима и да слике не могу деци пружити нове претставе. Оне могу учинити "да се стечене репродукују, али никако да се на основу њих задобију тачне и јасне нове. Зато слике у елементарној настави не претстављају у првоме реду наставна средства, већ служе за оживљавање и допуњавање, као што за то служе причице, песмице, стихови.

Образовање детета у првој школској години има, дакле, да. се поведе стазама, којима је оно било упућено пре школскога доба. То значи да и настава мора пружати детету стварност, а не имитацију. Крајње је време да се посматрање направљених или насликаних предмета замени посматрањем правих предмета. Стварност, а не слике, или ове тек онда кад се не може приступити стварности. Отуда су: излажење на улицу, излети у поље, у шуму, у село саставни делови правилно схваћене наставе.

Дете се у тим годинама и иначе налази у т. зв. конкретно доба. По своме природном нагону тежи да упозна свет преко чула, да долази у додир са стварима. Оно воли да посматра животиње, биљке и да се са њима дружи. Школа има само за задатак да тај нагон образује и да тамо где он није јако развијен, пробуди интерес и радост у посматрању. Утврђено је као чињеница да деца и примитивни људи надмашају у оштрини посматрања одрасле културне људе. Истина, живот отупљује човека у посматрању. Али школа у многоме доприноси отупљавању. Она пушта. да се деци речима излаже, или да она уче из књига оно што би морали да сазнају и науче само личним посматрањем. Зато она доцније, пролазећи поред ствари и појава, гледају, а не виде, слушају и ипак не чују. Међутим као што је наглашено, у дечјим природним склоностима лежи већ подлога за њихов духовни напредак. Сад само има да се на њима заснује систематски рад. у школи.

Стицању јасних и тачних претстава знатно доприноси цртање и пластично претстављање предмета. У времену ступања у школу дечја пажња има ту особеност да она пазе кад им се износе прави предмети и кад израђују рукама. Практични радови задржавају пажњу и нагоне је да се сконцетрише. По својој природи, међутим, деца су површна и брзо прелазе с. предмета на предмет. За време израђивања утисци се обнављају, рашчлањују, о њима се мисли, у њих се удубљује. На тај начин дете се учи да гледа свесно, да разликује, да запажа. Сваки израђени предмет значи један нови доживљај, који помаже да се увиде недостаци стечених слика о предметима и посредује да се задобију јасне и тачне претставе о њима. Сазнање преко чула могло би се назвати. пасивно сазнање; преко рада — активно посматрање. При пасивном посматрању често се не опажају најпростије ствари, овде је то немогуће. Ручни рад је, као што се види, интензивна стварна или очигледна настава. Због свога многостраног значаја увођење: