Učitelj

Васпитање у породици 455

се мора бринути о даљем развоју детета, не препуштати га улици, и увек му давати могућности да се још увек и даље развија. У недостатку овог, резултантног фактора, ми видимо људе, који су похађали школу, а не знају ни читати; остале науке су давно заборављене; све је исто као и у онога који никад није био у школи. Отуда, дакле, и настаје потреба породичног старања, а и од стране школе мора се посветити брига свршеним ученицима, и оснивањем омладинских организација (соко, позориште, читаоница и сл.), и конференцијама, и течајевима, а све уз помоћ породице. Да би се од онога што је добивено у школи (рад, знање, љубав, смисао и др. створила својина, потребне су навике, а навике се стичу понављањима, која после школе, старањем и породице и школе, настају.

Као што се види, обиман је и деликатан посао, што би требала породица да га предузме у циљу васпитања детета. Али то није тежак посао. Потребно је имати разумевања и схватити дете, а ономе ко разуме децу пријатно је кретање по њиховом царству. Породица би требала не да олакша школи посао, већ да настоји како би се дете што успешније подигло, за један здрав и полетан живот.

Видели смо шта се васпитава у породици, а сад је потребно да видимо како се васпитава у породици. На ово питање одговарала би два решења. Прво, у ту би сврху служила популаризована педагогика. Извесни педагози и удружења покушавали су да раде на томе, а мала свешчица великог нашег практичара Трстењака, „Образовање дјеце“, коју је издао Хрватски педагошки књижевни збор, служи као одличан пример своје врсте. Ваља указати и на савремене тежње решавања тога питања, које су покретањем часописа „Дом и школа““) унеколико задовољене. Велим унеколико зато, што би такав часопис морао допирати свуда, да би посаветовао и помогао родитеље у њиховим васпитним задацима. Друго, најважније, решење овога питања је у установи родитељских састанака, који би требало што чешће да се одржавају. План за рад у њима зависи од доста прилика, али би се, углавном увек могао свести на ово: 1) Практична педагогика у вези са психологијом и биологијом, предавана схватљиво и разумљиво; 2) разговор о ученицама, о раду са њима, о потребама њиховим, о способностима и сл. Разуме, се, учитељ не сме бити строг у суђењу деце, јер сваки родитељ воли своје дете. Али вештим говором, учитељ увек може, без страха да ће повредити родитељска осећања, казати шта је негативно у ког детета и који су начини да се то уништи. Много значи загрејати родитеља за школу. Тада настаје један огроман успех, јер се детињи пут јасно оцртава, а о његовом се кретању старају две установе: породица и школа.

#) „Дом и школа“ с прилогом „Дјечје коло“ излази сваког месеца у Загребу „Уређује Јосип Буторац, школ. надзорник.