Učitelj

Психоанализа деце и њихово васпитање 731

дете игра радо и са преданошћу, при чему развија у довољној мери фантазију. За здраво дете игра је најозбиљнија ствар, отуда она служи не само правилном постављању диангнозе, већ претставља, као што ћемо видети, најефикасније средство за лечење неурозе код мале деце. — Међутим болесно дете показује у игри мрзовољу, незасито је у тражењу нових играчака, радо квари игру и тако даље.

Да споменемо овде претерану ваљаност неуротичне деце, којом се наивно родитељи често хвале, не слутећи да је таква ваљаност симптом болести. И она, као и остали симптоми дечје неурозе, има свога узрока у потиснутим нагонским снагама, те је треба лечити. Има родитеља који своју децу тако милују, да том својом милоштом распирују код њих нагонске прохтеве, а у исто време улевају тој истој деци велику одвратност против тих истих прохтева. Такво поступање је убитачно по здравље дотичне деце. Ја сам на једноме месту“) изнео начела у којима је изражено шта не смемо чинити, да не би деца живчано оболела. Овде ћу укратко изложити техничка начела по којима треба поступати у лечењу деце, ако она живчано оболе.

Као што сам већ напоменуо израђене су две технике психоанализирања деце: техника Ане Фројд и техника Меланије Клајн. Ана Фројд мисли да сеу психоанализирању деце може да примени класична техника коју је израдио сам С. Фројд ради психоанализирања одраслих болесника. Само што психоаналитичар има претходно да оспособи дете за психоанализирање, да га, како она каже, дресира. Другим речима психоаналитичар има претходно да успостави такозвану аналштичку ситуацију. Та аналитичка ситуација садржи три момента: 1) болесник мора да је свестан тога да је болестан, 2) да жели своје исцелење и 3) да има поверења у дотичнога анлиитичара и симпатије према њему. Ова аналитичка ситуацуја јесте битни предуслов и за психоанализирање одралих пациената. Али одрасла особа већ долази аналитичару у таквом устројству духа, те је услед тога аналитичару уштеђен рад на успостављању поменуте ситуације. Како ће аналитичар доћи до тога циља то је ствар његове умешности. Начин поступања зависи и од природе болести болесног детета; као и од његовог индивидуалитета уопште: од његове интелигенције, темперамента итд."). Пошто се успостави аналитичка ситуација онда се углавном поступа као и код анализирања одраслих“).

38) Н. Поповић: Душевни живот у светлости савремене психопатологије. Види „Учитељ“, број 9, за 1982.

49) Исцрпно говори о томе Ана Фројд у првој глави своје књиге „ЕИћгипр 1п фФфее Тесћик дег Кипдегапајузе“. 2 издање, стр. 1—28.

41) Види о томе мој чланак „Појам психоанализе“ у „Мисли“ св. 315—818, св. за 1933 годину.