Učitelj

782 Др. Никола М. Поповић

Техника М. Клајн састоји се у анализи деце помоћу играчака и игре у опште. Она при томе полази од претпоставке да се у игрању неуротичне деце испољавају на симболичан начин њихове потиснуте нагонске снаге, као што се потиснуте жеље одраслих испољавају у њиховим сновима. Отуда она поступа овако: уводи дотично дете у своју собу у којој се налазе најразноврсније играчке: аутомобили, кола, човечуљци итд., и посматра пажљиво шта оно чини са њима. Отуда она вели: „Као год што асоцијације које се надовезују на поједине делове сна воде открићу лафшеншне садржине сна, исто тако појединачни поступци у извођењу игре који одговарају асоцијацијама омогућују нам да сазнамо латеншан садржај игре"“)“ При томе М. Клајн поставља два начела: 1) начело нефосредног шумачења и 2) начело продирања до најдубљег слоја у коме се налази прави патогени фактор. Прво начело гласи да тумачење мора одмах почети, чим се са сигурношћу ухвати смисао играња. Јер по М. Клајн „тек тумачење покреће аналитички рад и одржава га у току“..") Тиме она образложава прво своје начело. А друго њено гореистакнуто начело она образложава овим речима: „Само анализа која дубоко продире отвара пут ка несвесности, умањује активирани страх и тиме уводи аналитички посао“"“), Ако тумачење не води довољно дубоко, онда оно „остаје без дејства у анализи детета или изазива јачи отпор, не разоравајући га поново“).

Са тога свога становишта М. Клајн одбацује могућност примене технике анализирања одраслих у анализирању деце у следећим речима које су свакако управљене против технике Ане Фројд: „Ако приступимо детету са техником анализе одраслих, онда ми сигурно не можемо продрети до најдубљих слојева“=5). Међутим, вели она, анализа Помоћу игре (Зрлејапајузе) дејствује исто као и класична техника, само што се она „у техничким поступцима прилагођава детињој души““). Што се тиче захтева Ане Фројд да се пре почетка анализе деце ова морају припремити успостављањем аналитичке ситуације, М. Клајн мисли да је то излишно, „јер код детета пренашање се одмах успоставља ,те се аналитичару одмах показују знаци позитивног пренашања“. Ако се пак покажу знаци негативног пренашања, шљо бива у облику страха и стида, онда „то изискује безусловно да се што пре започне са тумачењем“. А „тумачење отклања негативно пренашање на тај начин, што негативне афекте своди на примарне ситуације и објекте“),

#2) Мејаше Кејп, Рле Рзусћоапајузе дез К!пдез, 1932., стр. 29. 85) М, Кејп н. н. м. ст. 84.

НАУБ немо ст 85.

Н. н. м. ст. 36. Ме нем. ет. 21: Бнем,. ет. 27. Н. н. м. ст. 29.

45) 40) 49)

)