Učitelj

236 Домаћа књижевност

на устрајнији рад на своме „ја“ и доприноси подизању вредности живота младих бића и као појединаца и као друштвених чланова.

Не сумњамо да би крајњи резултат био исти, да је овај поступак био примењен и на ученице, али би ова студија у томе случају добила у потпуности.

Самоискази су, као што је већ речено, заиста средство за вежбање у интроспекцији, Но тиме само су постала на основу података сабраних од наше омладине школске, овај рад је уједно и прилог изграђивању психологије наше школске омладине. Као и сва дела такве врсте могу и „Самоискази“, које је докторска теза пишчева, да послуже уопште као извор за психолошке податке о томе узрасту.

Р. Леринц

Стјепан М. Заниновић, учитељ у Загребу: Ргтибтк га го тада, Таотеђ 1933. Стр. 237 велич. 8".

Како и сам писац каже у предговору ове своје књиге, у нашој педагошкој књижевности већ одавно се на дугачко и на широко пише о „школи рада“, која треба да замени „стару школу учења“. Готово на свакој страници сваке педагошке књиге, или часописа, сусретамо се са овим термином. Алиу знатној већини, о суштини „школе рада“, или „активне школе“, како је многи називају, говори се и пише више теориски! А, као што сви знамо, у томе је често било и погрешних схватања и претераности. У ствари овај принцип није никаква новина. Он потиче из оних вечних закона, које утврдише још Коменски, Песталоције и други велики умови, који поставише основе науци о васпитању. Принцип саморадње, заинтересованости и активности ученика, по коме ученик, под руководством учитеља, треба сам да активно у раду суделује и сопственим радом да долази до сазнања и способности за самостално ми-

шљење и делање, ствар је и сувише старог датума у науци о

васпитању. Новији радови у овоме правцу само су овај принцип јасније прецизирали и применили, а с тим у вези ближе

одредили и циљ саме наставе. М зато је за васпитача баш та

примена оно, што је најважније и у чему наша педагошка литература највише и оскудева.

Са тих разлога и појаву ове књиге треба поздравити, јер она поменуту потребу знатним делом подмирује.

Што је још врло важно и иде у прилог ове марљиво израђене књиге, то је: вођење рачуна о стварним могућностима тј. о томе, како ће се са оскудним сретствима и у сиромашној сеоској школи провести кроз наставу принцип радне школе.

У томе циљу писац указује, како ће сам наставник са ученицима, створити потребна наставна сретства за постизање овога циља.

Ко лао вас