Učitelj
290 Јов. 11. Јовановић
је уношење оваквих реченица у буквар или прву дечју књигу очигледно бесмислица и права аномалија.
Поред овога у овим најновијим букварима има јоши бесмислених речи и реченица, које управо ништа и не значе, као н. пр.:
„Куна куса коку“ — „анка кука унука“ — „кока каса“. — „Поп спопао пана: купи пано купуса“. — Сека сенка у осеку“. — „Знаш ли име зимзеленар“ — „Предраг деље прут за мост“. — „Саша суши шашу“. —
Поред свих ових великих и значајних мана у најновијим букварима има још и много језичких неправилности, што нипошто не сме бити ни у којој ђачкој књизи, као н. пр.: — „гледим“ место „гледам“ — „Нико незна“ место не зна, — „То деца незнају“ место не знају. — „Цупка му и пева“, место цупка га и пева му. —
Значајна и велика мана је и то, што је у прву дечју књигу унето и много више — сложних речи. Тако се у једноме најновијем буквару налазе речи: архијепископ, канцеларија, Александровац, престолонаследников трг, посластичарница, а у другоме се налазе вештачки начињене дугачке или вишесложне речи, као: „раскиселишелити се опанци“ и „развеселишели се“, а то у ствари нису речи, већ неправилно написане реченице: „развеселишели се, место развеселише ли се, и раскиселишелити се опанци, место раскиселише ли ти се опанци.
Место да се дугачке или вишесложне речи скраћују, да би их почетници у читању могли лакше прочитати, праве се накарадне дугачке речи, па се место олакшавања ствара отежавање.!
Има још доста значајних мана и недостатака на које би требало указати, али је и оволико довољно да се увиди: да оба ова наша најновија буквара не претстављају никакву стварну новину, никакво усавршавање ове наставе, и никакво олакшање у извођењу ове наставе ни за ученике ни за учитеље.
Мада ови најновији буквари ни у чему нису бољи од ранијих, већ су и они у истини то исто, само мало друкше, ипак се они толико рекламирају колико није рекламиран ниједан од наших ранијих буквара. У рекламама се код једнога истиче да „задовољава сва педагошка начела, а нарочито саморадњу, поступност и др. и да његове педагошке предности држе дечју пажњу стално на предмету“, а код другог да је „израђен по модерној научној методи, и да потпуно одговара модерним принципима педагошке науке“. У ствари ништа од тога не стоји у истини, јер су, као што је напред документовано изложено, сви најглавнији принципи савремене