Učitelj

770 Бранко Јанковић

ћемо боље објаснити. Већ смо рекли, да ритам даје јаку угодност, чија је суштина физиолошка, али како је она ствар осећаја, морамо јој наћи објашњења у душевним појавама, у психологији.

Пренесемо се у душевно стање у ритмичком покрету. Енергија потрошена покретом мора да буде накнађена. Ово накнађивање врши се у тренутку одмора, који је праћен осећајем угодности зато, што се одмором обнавља енергија потребна за нови рад. Свако испољавање снаге значи извесно напрезање, које редовно прати неко неугодно осећање, после чега изазива у часу одмора извесну угодност. Такав неугодан осећај нарочито се јавља код већег испољавања енергије, због чега се снага организма брзо исцрпи. Наш дух у том осећању неугодности нестрпљиво очекује тренутак одмора, као на неминован услов, који је за живот организма неопходно потребан, а испунили се то очекивање, прати га јак осећај угодности у том сталном обнављању живчаног напрезања и лабављења, душевног очекивања и извршења.

Психолошки услов ритмичке угодности је у том, да сви ти потицаји, који делују на живчани систем, морају имати своју примерену снагу и брзину, тј. не смеју да буду ни сувише јаки ни слаби, а не сме да буде међу њима ни одвећ велик, а ни мали размак времена. Сувише јаки утисци, као и њихове нагле промене у јачини, траже велико напрезање, које изазива неугодан осећај, а овај обично остаје још и у тренутку лабављења. Тако напр. кад стојимо код музике крај великог бубња. Исто и код слабих потицаја, напрегнутост је незнатна, па и лабављење у тренутку одмора не доноси никакву или незнатну угодност. Код малих временских размака, осећаји се стапају па уопште нема могућности, да настане ритмачки осећај. Ако су временски размаци одвише дуги, нема могућности да се поједини делови осете као целина, па и ту не може да се појави ритмички осећај. Стално једнаки утисци брзо замарају наше осећаје, шта више и отупе, ако потраје дуже време. Ритмичка правилност окрепљује нас и буди.

Из досадашњих излагања можемо се лако уверити, да ритам својим постанком и суштином није појава ни слушна ни видна, него покретна, која спада у област покретних живаца. Напр. посматрајмо дете или простога човека, када засвира музика. Мало је оних, који реагирају на музику са јасним и јаким ритмом каквим покретом. Код неких је људи овај одзив тако јак, да на крају ставе цело тело у ритмички покрет. Људи куцају код ритмичке музике прстима о сто, покрећу ногама и на крају поскакују ритмички онако, како умеју. дакле подлежу ритмичкој музици. У таквом деловању ритмичке музике је и љубав према маршевима, који чим за-