Učitelj

112 Бранко Јанковић,

Видимо из досадашњих излагања, да сваки човек има свој прирођени, властити жавотни ритам, који зависи о оним двема основним животним функцијама, тј. о раду срца и дисању. као и о човековој природи, тј. о оној индивидуалној осетљивости, којом реагира сваки човек посебно на спољашње потицаје. Према томе ритму деле се људи на различите темпераменте и разне радне тнпове.

И поред тога урођеног ритма сваког човека, људи истог доба и истог звања имају приближно једнак радни ритамТеже радове можемо ритмичким удешавањем уредити и олакшати. То су чинили људи још у прастаро доба, особито код заједничког рада. Тако су код веслања на морским лабама давали ритам ударцима по великом бубњу или металној плочи, При многим другим радовима помагали су се ритмичким понављањем крикова, викањем, звиждањем и певањем попевки, прн чему су више пазили на ритам, а мање на мелодију. Не само да су ритмом свој рад олакшавали, него су га и појачавали. Стога се и већина ритмичких теловежбених система оснива на познатој појави, да музиком можемо врло лако изазвати покрете.

Васпитање помоћу ритма и задатак експеритенталне педагогике код испитивања ритмичког дара

Остаје нам још на крају, да кажтмо нешто о васпитном дејству ритма, о томе како нам помаже у васпитној пракси. Експериментално педагошка испитивања, тј. испитивања која се обављају систематским посматрањем са одређеним циљем, овоме ће највише донринети. Овај експериментални метод посматрања је најмодернији и признат као најбољи.

Већ је Платон говорио о васпитном деловању ритма на живот и значај човека. Он држи, да баш музичко васвитање највише доприноси, да у унутрашњности душе настане ритам и хармонија и да оно ствара узајамну везу телесног и душевног васпитања. Нажалост ове Платонове лепе миели тек до скора су оцењене као моћан васпитни утицај. Тек последњих 40 година почело се ово испитивати научно, особито експериментално и то највише по познатом експерименталном педагогу Мојману. Овим експериментално педагошким опитима настало је истраживање велике области ритмичких појава и односа.

Најпре овај проблем: да ли ритмичке појаве спадају само у област чула слуха или и чула вида. Затим, какав је однос ритмичких појива према покретним осећајима и према олакшању рада код деце, Даље о томе, како је ритам важан фактор при учињу напамет, нарочито песама. Познато је, да