Učitelj

Глобална метода у Чехословалкој 781

1933/34 г. била је на потстрек окружног школског надзорника Августина Шинделарна заведена у свима прашким школама према читанки Сунашце од Тожичка—Корејса — Новака, тако да данас овом методом предаје у Прагу 218 учитеља и учитељица. Опште завођење ове методе пробудило је пак нечувено интересовање нарочито код противника, који су свим срествима хтели оспорити рад 10.000 деце. Методу су критиковали и други стручњаци, нарочито физиолози и лекари, од којих су неки дошли до закључка (свакако без потребног испитивања), да глобална метода шкоди дечијем здрављу. На скупштинама учитеља и родитеља, на конгресима, у каванама, у уредима, у возу, на игранкама, укратко свуда се дискутије о новој методи читања, јер новинарски чланци, извештаји, карикатуре, песмице и хумори стално одржавају живо интересовање.

Главни прекори што се чине глобалној методи у Чехо«ловачкој су ови:

1. Најубедљивија и најпопуларнија примедба против глобалне методе читања се односила претпостављане потпуне фонетичности чехословачког правописа. Указивало се на то, да је ова метода згодна за енглески језик, који има можда нефонетични правопис. Један стари методичар је избацио тесло: гласовни говор, гласовно писмо, гласовна метода читања. Присталице глобалне методе су истакли насупрот томе, да је чешки правопис према испитивању Вацлава Медоноса фонетичан само 87,5%, као што је показала анализа хиљаду речи текста, који има везу. Међутим енглески правопис је према испитивању Вшђапк-а, Ођзигп-а и других већином фонетичан (86.5— 92.6%/, реч се пише тако, како је Енглез чује, „свакако према енглеској правописној навици). Када би о почетном читању одлучивао правопис, било би врло лако иско ристити у енглеском језику читанке, које би имале текст сложен из речи само фонетички писаних, на пример: Му га ћег 15 а мегу соод тап. Не 15 Таппег итд. Потребно је стално имати на уму, да латинска писмена имају у енглеском често друго фонетичко значење, као што се јасно види при изговарању азбуке, која на енглеском звучи: еј (а), ћ,, 51 (с) 4, 1 (е), еђ, 44 (о) итд. Сугласници у овом језику су у целини стални, само самогласници имају врло различну транскрипцију.

Овај проблем је неправилно постављен. О методи наставе читања одлучује пак психолошка оправданост. Бесмислица је, да има толико психологија читања, колико је језика. Испитивања ВизуеП-а (А Гарагајогу 5ша о! ће Кеафпо о1 Модета Еогејсп Гапоц асез, Меу Уотк, Мастш ап, 1927) и други егзактни покушаји су показали, да је иста законитост за читање језика „фонетичких“ и „нефонетичких“, за латиницу и за готицу. Ако је дакле глобална метода згодна за