Učitelj

782 Миодраг Машић

енглески и француски језик, згодна је исто тако за немачки, чешки, италијански и т.д., то јест ако пак одлучују психолошки разлози у настави.

2. У овој светлости дакле остали разлози против глобалне методе нису искључиво ограничени на језичне одлике, јер други језични разлози (веће богатство чешких деклинација и коњугација и претпостављана већа дужина чешких речи) показали су се као нетачни. Од ових примедаба нарочито се истицало „преоптерећивање дечијег памћења“, ако дете учи речи као целине. Каже се да при синтетичким методама дете научи 25 малих и 25 великих слова и може пак самостално прочитати сваки текст. При доследном глобалном читању дете би морало научити као у кинејском језику 50.000 а можда и 100.000 чешких речи. Стога је глобална метода уошште апсурдна.

Ова примедба потиче из непознавања тешкоћа елементарног читања и из непојимања глобалне методе. Сваки учитељ зна, да проблем читања није тако лак, да је довољно научити дете да зна само 50 слова. Познато му је, да дете зна сва слова — па опет не уме читати. Читање је други процес него познавање, како следују слова једна за другим. Исто тако је важно за читање умети прочитати речи као целине, дати саставу слова у речима значење. Кад дете од почетка учи речи као целине, запажа све више исте знаке уречима, које разликује. Тим поступком дете долази самостално до анализе речи на делове („Фонограми“, слогови и гласови). Кад дете овим поступком, који је стално лакши и лакши, савлада 400 600 речи, оно је већ прешло потпуно анализу речи, познаје сва слова и његове звучне еквиваленте и уме моментално извести синтезу у речи: укратко оно чита с разумевањем сваки текст. Испитивања Пг. 5ипопа (Редасорје ехрентепаје, Рагив СоШп, 1924) Сагев-а (Мем Мећодз т Ритагу Кеафпа. Моу-Уогк, Теасћег5 СоПеге, 1928) и друга показала су на експерименталан начин, да деца учена да читају глобално читају изоловане слогове и изоловане речи исто тако добро као и деца, која су учила писмена и слогове. Тврђење, да се деца морају учити нарочито да читају сваку реч као језични основ, је потпуно нетачно и у супротности је с научним искусгвом.

3. Даље се тврдило, да настава са глобалном методом траје дуже него настава са синтетичким методом. Неки учитељи су на крају тврдили, да су научили децу читати по старим букварима за три месеца, док се по њима такви резултати глобалном методом могу постићи тек после две године.

Према резултатима испитивања Др. Декролиа дете се научи читати глобално према томе како је које даровито за 4—18 месеци. И у чехословачким школама резултати ових.