Učitelj

Библиографија 113

„Ђачки рад“, колега Михаиловић “дошао је: на оригиналну идеју да у једном зборнику дечјих описа и песама претстави бол и тугу југословенских основада. за Краљем Ујединитељем. Ови дечји састави, истина писани невештом руком, али најискренијим срцем, подељени су у шест одељака и сваки је састав илустрован фотографијом свога ствараоца. Ову збирку топло препоручујемо свима. малим основцима. 8

Е. А. Љацки: Огледи о руској књижевности Х!Х века, превео с руског рукописа (С. Матић, Београд 1935, ср. 89, стр. 284, цена 35 дин. Орп. књижевна. задруга, поучник УШ. — По начину и дубини излагања и по проблемима који су обрађивани у руској књижевности 19 века, није ни чудо што је она, названа. „чудом 19 века“. Тражити истину и смисао живота, тражити и изразити целост човечјег живота, а уједно одговорити на те проблеме како су се они појавили, развили и уобличили у минулој руској стварности — то је оно што руску литературу диже високо изнад књижевности осталих европских народа.

Проф. Е. Љацки је стручњак за литературу и његов укус се не вара, када је обрадио студије о Крилову, Грибоједову, Пушкину, ЈБермонтову, Готољу, Туртењеву, Гончарову, Толстоју и Достојевском — тим највећим, најтипичнијим и најгенијалнијим претставницима руске књижевности, који су не само дубоко веровали у светску мисију Русије, него који су и учинили да се она културно уздигне и упозна баш преко њих.

Ово укусно опремљено дело само се собом препоручује и без њега. не треба, да буде ни једна школска књижница. М.Р.М.

__Сигфрид Капер: По нашем Подунављу, 1 део, путопис из 1850 год. (књ. П Етнолошке књижнице, Београд 1985, 8%, стр. 143, цена, 20 дин). — Балканске су земље још одавно привлачиле својом културном особитошћу стране путнике. Али док су једни долавили због научног или личног интереса, други су тамо стизали гоњени великом љубављу према неком од балканских народа. Несумњиво Капер је спадао у ове друге, и да је тај Чех, упознавши пре тога по чувењу своју браћу Србе, из тих узрока пошао к њима да их лично проучи. -

С изврсним посматрачким даром, писац је успут, у летимичном пролазу, најпре дао добре слике утисака о Новом Саду, Карловцима, Земуну, и описао је тежак прелаз из Земуна у Београд, цртајући у главним потезима, гдегде понеки карактеристични тип људи. — Али је Капер желео Београд, у ;обележену основу неке будуће велике вароши, неке будуће престонице Јужних Словена“, како сам вели. Тамо је међу тим „шаренилом боја чалми, фесова и шешира или капа“ нашао своје познанике, стекао нове пријатеље, видео мозаични свет, и дао за оно кратко време верне сличице Београда и душевне карактеристике његова тадашњета становништва. Каква разлика између Београда. пре осамдесет и четири године, када су на једном његову: крају „међу полуопалим турбетима“ и „разасуте бледе кости угинулих коња и говеди, и данашње. престонице, када се на истоме том крају на Калимегдану, налази дивно шеталиште!

Капера је интересовало и народно песништво и начин његова певања, и он није могао одолети а да не забележи неку песму из средине у којој се налазио на нашем тлу.

Поред осталих података из свакодневног народног живота, Капер је запазио наше просто и присно гостопримство, тако карактеристично за наш народ, и изнео неке појединости из живота и обичаја Срба, Турака, Јевреја и других, чудећи се са жаљењем верским мукама дервиша.

Вичан на перу, са тананом песничком душом, писац је свој путопис оденуо у бело и лако рухо, бацајући овде-онде пламичке хумора. Зато се Каперово дело чита с особитим задовољством. Много је. томе допринео и течан превод Ђорђа 'Ђ. Стратимировића. Од преводиоца бисмо желели да нам ускоро преведе и други део Каперове књиге, а од уредника, који је срећно изабрао ово дело, да изда наставак у наредној књизи, јер Каперова Путовања имају, поред етнолошких података, и позитивну књижевну вредност.

Б. Ђ. Русић