Učitelj

Религијска педагогија 115

Какав је то свет који нам се ту откриваг То је стварност фантазије над-рационалне и ирационалне природе исто тако као и религиозни свет. Везу између тих двају светова успоставља мит, а ми знамо, да религија исто тако припада миту као и свет бајки.

Додуше томе морамо одмах додати још нешто: Ништа није погрешније доли мишљење, да су ти светови само творевине субјективне стварности, дакле само уображени светови. То је једно писихолошко тумачење, које исто тако не погађа стварно стање «ствари, као ни психолошко тумачење неке драме или романа. Психологија може увек достићи само субјективну страну неке творевине али никада њену праву стварност, нити њену онтолошку садржину. Ако ми испитујући неку бајку поступимо психолошки, онда ћемо моћи разумети њене субјективне мотиве, на пр. личну љубав, коју једно оређено дете осећа према једној одређеној бајци, тако да оно воли да је често слуша.

Значај бајке за субјективну и психолошку страну васпитања викада се не може довољно високо ценити. Скоро све ознаке и особине бајке су отсликавање природе детета. Слагање овде често просто изненађује и задивљује.

Али ми морамо узети у обзир и разумети и објекшивну страну и објективни значај бајке. А тај значај, мени изгледа да лежи баш у правцу религије. То изгледа пре свега потпуно чудно и скоро невероватно. Човек би пре свега помислио, да бајка као творевина фантазије има пре свега значаја за естетску страну васпитања. И то је у извесном смислу речи стварно и тако. Али ипак тиме није погођена суштина значаја бајке.

Као дело фантазије бајка спада у ирационалну страну стварности. А и само дете по својој суштини и природи живи у ирационалној сфери. Естетска пак страна бајке се односи и ограничава пре свега на оно што је формално. Какве се све појаве и облици не појављују у бајкамаг То су углавном ирационалне и увек било на који начин страшне и у најбољем случају и смислу неприродне и несавладљиве силе, које се тек помоћу било каквих вештачких средстава могу савладати. То савлађивање бива знањем чаробног средства, чаробне изреке, знањем и употребом било које тајне итд. С друге пак стране нико не може ирационалне личности и моћи бајке надмудрити нити преварити; нико не може стварност у смислу бајке довести у ред, нити пак испунити њен смисао.

Зар све то не потсећа на религиозне радње, религиозне култове и церемоније» Ја увек имам утисак, као да је бајка ступањ религије који одговара дечијој души. Као и у религији тако се и у бајци човеку супротстављају такве ирационалне силе,

Из тога произилази још једна необично важна особина за важност бајке у религиозној педагогици и за саму ту религиозну педагогику уопште.

Запитајмо се једанпут, какав утисак чини ирационално за нашу душу» Свеједно да ли тај утисак више уздиже или притискује, да ли се ми ирационалноме више радујемо или га се већма бојимо, у сваком случају оно код нас изазива утисак јаког ауторитета. ИМрационално побуђује поштовање, пажњу, дивљење и

8