Učitelj

О „Педологији“ П. Блонског 121

Да би дао карактеристику друге године детињег живота, Блонски цитира дневник Рибникове—Шилове. Из тог дневника види се да дете у то доба необично воли да се креће. Воли животиње. Распознаје увек оца, мајку и бабу. Добро зна за речи „дај“ и „на“. Воли да се шали. Воли да квари ствари; све хоће да метне у уста. Први неред, постаје несташно. Мора се на њега стално пазити. Веома је активно. Но, како му се много забрањује, то на ову забрану дете реагира конфликтом. Тај се конфликт ствара због судара његовог „хоћу“ и „могу“, тј. због сукоба његове жеље и родитељеве забране. Због тога дете почиње да добија и батине. Али родитељи не само што забрањују деци многе ствари, већ захтевају да она поступају према њиховим жељама и да раде шта они желе. Сем тога родитељи не само да забрањују деци ово или оно да раде, већ им наређују шта треба да раде. Али деца на та родитељска наређења врло често реагирају негативно. Ако, рецимо, наредимо детету да неку ствар испусти из руке; ако му кажемо „пусти“, — оно ће још јаче стиснути руку; ако му кажемо „покажи“ оно ће је за инат склонити. (Овој дечји негативизам је веома карактеристичан симптом за то доба. ;

У то се доба јавља и имитовање старијих, које у свом развитку има извесне поступности. Деца пак из забавишта и основни имитују не старије већ вршњаке. Имитујући старије дете се постепено претвара у одраслог. Имитујући дете научи крајем друге године да рукује кашиком. И говор се усваја и развија имитовањем. У почетку с говором иде тешко све док се дете не измеханизира у артикулисаном изговарању појединих гласова. И већ при крају друге године оно показује знатан успех у стицању говорних елемената. Почетни дечји језик сличан је језику Бушмана или неких других примитивних народа. Као и ови, дете прво научи да употребљава основу неке речи. То је обично неки слог, и то основа, тај слог замењује реч.

Из овог доба дете излази као ћото зослаб из, ћото |есћисиз | и ћото ]Јодџах, тј. као социјално биће, које зна да рукује оруђем и говором. С обзиром на то да ли се брзо или споро јављају и ишчезавају условни рефлекси, Блонски фиксира три основна типа безубног детета: Први тип чине она деца код које се условни рефлекси споро јављају и споро ишчезавају. Другом типу припадају она деца код које условни рефлекси брзо реагирају. И најзад, на средини се налази трећи тип — умерени. Овај последњи тип писац сматра за „стандартно дете“ овог доба.

У. Доба млечних зуба

____У почетку ове главе писац прво говори о дечјем растењу, тј. о повећању тежине и даје формуле које служе као стандарти за тежину. Затим прелави на проучавање дечје конституције и опширно говори о слабој дечјој отпорности према разним боле-