Učitelj

Рано детињство п телесно васпшпање 123

Наше памћење обично не иде дубоко у детињство. Ми скоро ништа не памтимо из нашег најранијег детињства. Блонски ову појаву објашњава тиме, што код безубног детета фунгира по преимућству мали мозак и задњи делови великог мозга, док одрасли живе великим мозгом и то првенствено његовим предњим деловима. Обично наше памћење допире до друге половине млечнозубног детињства. У доба млечних зуба мозак се слабо повећава, док у школско доба напротив развија се бржим темпом. У доба од 3—7 год. развија се кичмена мождина, и тај факат омо-. гућава писцу да изведе закључке: 1) да се деца у доба безубног, и претпуберталног (школског) детињства развијају по преимућству у кортикалном (интелектуалном) погледу и 2) да се у фази млечнозубног детињства развија кичмена мождина и мали мозак, и зато се у ово доба не развијају баш тако интензивно мишљење и говор, већ напротив, то је доба развијања моторних навика и емоција.

У ово доба дете научи да говори и да мисли. Имитовањем дете научи не само да изговара поједине речи, него и да разуме | њихов смисао. Упоредо оно усваја форму и садржину мишљења. Дечја логика је логика његове средине, чији је утицај иначе огроман.

Утврдивши утицај одраслих и средине на развијање дечјег мишљења и говора, писац се задржава на проблему дечјих лажи. По његовом мишљењу постоје два главна узрока дечјих лажи: 1) секретизам (неповерење) и 2) дечја фантазија. Фантастична лаж је типична нарочито за прву половину овог доба. Ако се пак она јавља у другој половини, писац је склон да је држи за патолошку појаву, и каже да ова лаж код деце од 6—7 год. може да буде као симптом умне неразвијености.

Ова се глава завршава анализирањем развијања способности за разликовање и за именовање боја код деце.

(Наставак у идућем броју).

Рано детињство и телесно васпитање — Од Радомира Д. Гаћића — |

У животу човека разликујусе, примећују се три главна периода развијања и усавршавања његових телесних и душевних снага и способности. Ти периоди јесу: младост, зрелост и старост. Телесно васпитање значајно је за сваки од ових периода, а најзначајније и најефикасније, најутицајније је у младости. Човек, као најсавршеније биће, има најдужу младост од свих бића на земљи, која траје отприлике и просечно до 25 године (код женских годинудве мање). Основна и битна карактеристика младости је опште растење и развијање тела и психе, телесних и душевних снага и способности човека. Растење и развијање ових снага и способности није равномерно, већ је ритмичко, час је брже, час спорије, час бурније, час тише; постоје природна колебања у ра-