Učitelj

ние

Или — ако је моменат погоднији — сам наставник узима иницијативу "да предложи разредној заједници, да наредног часа разтоварају о Постанку метарских мера. У оба случаја, заједница ће с напетом пажњом прихватити Разговор о овоме, јер је тиме већ заинтересована кроз разна тумачења, кров истакнуте примере у школи и животу, кроз читање и разговоре о старим мерама итд.

П НАСТАВНА СРЕДСТВА. — Наставник напомиње разредној заједници да за наредни сат (час) опреми: картоне величине 12 Х 12 а по могућству и бар % комада танкога блеха од 1818.

Ш ИЗВОЂЕЊЕ РАДА, — Наредног часа показати обичан метар. Шта, меримо њиме; Ово учинити и са трамом и литром. Обновити њихову употребу. 'Потсетити заједницу како је читала или слушала, да се у ранија времена нису „употребљавале ове п овакве мере, већ друге. Тако, у тртовини — дућанима, св. мерило, у продаји купцима штофа, платна или какве друте материје — рифом или аршином. У домаћој привреди жене су платно мериле лактом или педљом. «(Показати на себи начин мерења). Нарочито нагласити, да су све ове мере биле разнолике, те према томе и нетачне, Јер сваки човек (жена) има, другу дусину лакта и педља. Ове две мере су биле у облику лењира, који није био никад свуда једнак. Разни крајеви су имали п разне аршине и рифове. Овде згодно поменути и познату „јексик“-меру, која је у то време била заштићена, "баш оваквим нетачним мерама.

Дужина рифа била је 0.777 м. а дужтна аршина —- 66 см. „Лакат“ се кретао између 40 и 50 см. а „педаљ“ између 20 и 30 см. Колико људи толико и лаката и педаља. Негде је аршин раван лакту и то је турски аршин.“)

Исто тако, данас можемо тачно да измеримо површину земљишта, као и "запремину неког простора. А ранијих времена се земља, мерила хватом, дунумом, ланцем, даном орања. Ове мере бу н данас гдетде у употреби. Њихова величина у метрима је:

Дунум — 10 ари или 1000 квадратних метара. Дан орања или ланац — 5755 квадратних метара. Хват = 2 м. дужине,

Све ове мере нису биле тачне, Оне беху неједнаке и несталне, јер није "било ничега сталног, према чему би се ове мере направиле као сталне и тачне.

Овде позвати разредну заједницу, да прави поређења између појединих (старих и данашњих мера.

да овим изнети, да су Француви први дошли на. мисао, да треба наћи "меру, која би била. постојана, стална и свуда и свакад једнака, при томе по„десна за употребу и тачна. Истаћи, да су после дугог времена и великих напора многих научника, француски научници успели да овакву меру пронађу

„дођу до овога изума, они су пошли од утврђене истине, коју сте помињали у земљопибу пи историји, на име, да је Земља окрутла. Тај круг, који опасује Земљу од севера до југа (овде показати на глобусу), како сте у земљопису учили, назват је меридијан. Позвати ученике да покажу меридијане на глобусу и да нацртају то на школској табли и у својим свескама, све по упутству наставника. Обновити укратко знање из теометрије о круту (лук, обим, пречтик и углови). Сад покажите четири четвртине овог једног крута меридијана на тло-бусу и на табли — свескама! Покажите само једну четвртину крута! Ето, ову једну четвртину меридијана, као четвртину крута, поделили сву ови научници на 10 милисна једнаких делова и тај десетомилионити део назвали су метар. Према. томе, колико је пута метар мањи од једне четвртине меридијана 2 (10 милиона). А од целог меридијана 2 (40 милиона). Како би смо мотли рећи, шта „је метар: — Метар је 40 милионити део земљинот меридијана. Ово заштисати на табли и у свескама. Обновити делове метра (веће и мање) и вршити пореЂења у вези меридијана и њетових четврти.

Ако би могли да замислимо, да једног дана нестану у целом свету метра, да ли би смо могли поново доћи до тачнот метра (Помоћу мерења. једне четвр"тине меридијана, чији је 10 милионити део величине једног метра).

Иза овог питати разредну заједницу да укратко обнови знања о квадратном и кубном метру и њиховим деловима. Скренути пажњу и на стару

%) Такав аршин имао 0.711 м.