Učitelj

639

Хроника

Милорад Ванлић:

О огледној школи у Београду

Око две стотине учитеља из разних крајева земље дошли су ових дана у Београд и разгледали Огледну школу „Краља Александра 1". Они су били одушевљени резултатима рада те школе, чија настава почива на принципима рада и животне заједнице. Другим речима, задатак оваквих школа је да теориску наставу прилагоде практичним потребама живота. Ова многобројна посета учитељског сталежа поменутој школи у Београду најбоље сведочи колика се вредност придаје огледној настави. За радио-слушаоце изложио је задатак и важност огледне наставе, која се кроз овакве школе спроводи, Г. Ванлић, професор Више педагошке школе, и рекао:

„Под огледном школом свуда се подразумева таква школа која има задатак да по плану и на научној основи практично испроба оне идеалне облике у васпитању деце и омладине које истичу и бране најбољи умови у једном народу или читавом свету. У тим је школама увек гарантована слобода уређења школе, слобода рада у поучавању деце и слобода у васпитању њиховог карактера. Јер, само тако може огледна школа на практичном раду показати и добре и слабе стране нових васпигних метода.

Данас у свету има много огледних школа. Али ма да су оне по својој раширености плод наших дана, ипак је њихово порекло много старије него што се то мисли. Једна од најстаријих огледних школа, ако не и најстарија на свету, била је у своје доба чувена гимназија у Сарош — патаку, у Горњој Мађарској. Њу је основао и њоме управљао у духу својих васпитних идеала славни словенски геније, Јан Коменски, из села Комне у Чехословачкој.

Иако његовом примеру готово нико није следовао, ипак је мисао о потреби и користи огледних школа тињала кроз векове, док се у модерно доба није распламтела под утицајем напретка у проучавању дечје душе и увиђању да је васпитање омладине прва и најсветија дужност државе и народа. Зато и није никакво чудо што је чувени француски писац, познат нашем свету, Гистав Ле Бон, изразио ову значајну реченицу: „Васпитање је поготову једино оруђе за унапређење човечанства којим људи слободно располажу.“ Отуда у овом веку и потиче ова интересантна појава у просветној политици свих народа на свету, а нарочито код великих народа: утакмица у просвећивању народа путем школе. Свакако да у том погледу данас предњаче Сједињене Америчке Државе, а међу мањим народима Чехословачка.

Када је школа добила у животу данашњих народа овакав значај, овакав замах и овакве размере, она ће их моћи сачувати само једним путем: да увек буде жива школа. Она мора бити у сталном и непосредном додиру са великим покретима у народу и савесним научним открићима. Тако ће она бити оно место, где се омладина најбрже и најбоље спрема за живот, биће верно огледало националних идеала и споља и унутра, и оно место где ће омладина радити, учити и живети. Зато напредак школе и зависи од васпитних идеја и метода, али само оних које су на проби доказале своју практичну вредност и своју корист.

Тако се родио покрет да се оснивају школе у којима ће се пробати бољи путеви за васпитање омладине; огледне школе које се постепено, као резултат ових проба, претварају у огледне школе и тиме дају тон и правац за васпитање омладине по свим школама у једном народу.

За данас су познате многе огледне школе, а најпознгтије су у Америци: Основна школа у Чикагу чувеног професора Џон Дјуи-а, у граду Далтону, затим у месту Винетки, у Енглеској Бидсдел-скул; у Швајцарској у Женеви при Институту Жан Жак Русоа школа чувеног др. Адолфа Феријера, па Оденвалдшуле, Огледна школа у Јени, Лицови заводи и Карзенова огледна гимназија у Немачкој, и многе друге чије набрајање води далеко.

Ако се загледа у овакве школе, видећемо толику разноликост, да нас она збуњује. Колико школа, толико разних начина њиховог уређења, разних начина како се учи и васпитава. Зар то није незгодно, зар то није слабост огледних школа; увек се то пита просечан човек и губи веру у ту школу. А то је велика погрешка. Напредак се рађа баш из те множине не само разноликих идеја и дела, већ исто тако и кад су они међу собом у сукобу. И као што је тачно да се из сукоба идеја рађа истина, исто је тако тачно да ће и удар наћи искру у камену. Из свих ових поку-