Učitelj

да рвивињан па пева иљн_љешшнн- ОИ

живљавање туђих душевних стања, потребна је наставникова способност, да се он сам може уживети у наставно градиво, да га сам преживљује у току обраде, као и да располаже сугестивном снагом на децу, јер се само тако могу његова субјективна осећања пренети на децу и изазвати дубока осећања лепом садржином, уметничким обликом и лепим начином изговора декламације.

Овај облик говора може бити за децу много занимљивији, лакши и природнији, кад се уводи у наставу модификован, у 06лику драмског приказивања. Јер драматизовано градиво, које одговара ученичком духовном развитку, које децу интересује, а садржи у себи уметничких особина, доприноси не само говорном вежбању, већ удружује активност целога бића спајајући моторичну акцију телесних органа и комплекс психичких активности. Према овоме, ученицима се мора дати проста драма, у којој ће бити чист језик, а улоге које одговарају дечјој моћи схватања и увек тако, да сви ученици по групама вежбају и уче поједине улоге, како би после избора лица за свечано извођење претстава, сви ученици духовно пратили драму.

У циљу што јачег развијања ученичке саморадње у овом радном облику наставе, Ад. Феријер препоручује за старије ученике, да они сами уз помоћ наставника, израђују комаде, сликају декорације и праве костиме. Овоме би се могло додати, да би ученици са наставницима из области прозних састава несумњиве књижевне вредности као и из области народних песама, могли правити избор штива и са успехом прерађивати га и подешавати за драме, илуструјући нарочито поједине историјске личности или кога главног јунака из социјалног живота, у коме је оличена нека племенита идеја.

Културна важност духовног саобраћаја који врши књига и писмена веза у људској заједници оправдано ставља у задатак настави неговање писменог говора. Као што је за усмени говор најважније, да се ученици вежбају у исказивању онога што испуњава њихову унутрашњост, онога што их највише интересује и неодољиво тежи испољавању, тако је и у писменим саставима најважније, да се вежбања ученика заснивају на личним доживљајима. М овде је услов за успех слобода и самосталност у писменом изражавању. Слобода у избору предмета и појава за описивање заснива се на самом индивидуалном интересовању ученика, према чему писмени састави у једном разреду и на истом часу могу бити различити по предметима обраде. Сваки описује психичко стање или доживљај, који доминира духом. Исто тако потпуна самосталност, која у првим писменим саставима може показати много грешика, нарочито код почетника ученика, као и јусмени говор, поступно се ових ослобођава и долази до успеха у писменом изражавању, јер у току рада ученици сами ограничавају своју слободу, постављају разлику између речи и речи, облика и облика, и све пажљивије и са више разумевања и познавања говора израђују своје писмене саставе.

По резултатима, које је дало психолошко испитивање деце, жа писменим изражавањем може се почети још у почетку школо-

Учитељ 31