Učitelj

082 _________________________--

У току школовања кандидате треба васпитавати тако, да стекну само позитивне особине. Чиме ће их изводити у живот, где би имали да решавају практичне проблеме. Теоријско васпитање треба да буде у директној вези са практичним радом. Растеретити их од оних наука, које немају своју примену ни у народној школи ни у народу.

Када са таквим способностима прођу кроз такву школу, кандидати ће бити довољно спремни да могу схватити школу и народ, рад у школи и рад у народу. Али и све то још није довољно па да се младом, у свом пуном развитку, али не и развијеном човеку, повере ђаци једнога разреда, или чак и једна школа и село. Њему треба још знања и још искуства. На који начин да их стекнер

Тако младе наставнике треба доводити у разна места, код старијих наставника, да би стекли искуство или да се користе туђим. Када буду прошли широм наше лепе Југославије, осетили разне услове и видели разне начеле рада, биће довољно спремни да предузму и самосталан рад. Али им још не треба поверити децу. После тог трогодишњег упознавања, опет се наставник враћа у школу и вежбаоницу, где самостално у разреду ради два месеца, под стручним надзором педагога и старијег наставника, и ако ови донесу одлуку да се пусти у народ, тек онда добија прво постављење. Немојте одмах рећи да је ово неизводљиво, него промислите, па ћете видети да је ово једини пут да се дође до заиста спремних наставника. Мислим да се ово можо већ сада изводити, јер 2.000 чекају постављење. То би у правом смислу била приправничка служба, јер је ова то само по имену, а у ствари данас учитељ приправник дела као и учитељ чиновник.

Па када се и овим путем постане наставник, опет се при томе не сме остати, јер се наставнички посао не сме механизирати. Свакога дана ради се друго, а сваке године друкчије. Да се то постигне треба код наставника одржати дух, интензивну вољу за рад, жељу за упознавањем савременијих метода и стремљена у педагогици.

Кад су у питању школе са више наставника, онда се то може чинити на свакодневним седницама, које треба одржавати редовно после поподневних часова, а на којима би се расматрао дневни рад и стварао програм за сутрашњи дан, На њима би се износило оно што се тога дана обрадило, и колегијуму би се саопштавао начин на који је то обрађено, уједно би се сваком наставнику дале директиве за сутрашњи дан. Тако би те седнице постале опруге, које не би дале да се рад у школи спусти на голи механизам. Наставници из школе са једним или два одељења били би дужни да се бар два пута недељно састану са наставницима из оближњих школа ради договора о раду. Ове би седнице омогућиле да наставници свакога дана дођу у разред припремљени, и уједно свакага дана да раде.

Поменути начин избора кандидата за учитељску школу, овако замишљена трогодишња приправничка служба и ове сталне седнице, главни су услови за стално интелектуално и морално подизање учитељског сталежа.