Učitelj

288

ИДЕОЛОШКА РАСПРАВЉАЊА

П. И. НОВГОРОДЦЕВ:

О праву човека на достојанствен живот

Међу правима која се обично помињу у савременим декларацијама не налази се једно право које мора да постоји у символу савремене правне свести, а то је право човеково на достојанствен живот.

Шта је то „право на достојанствен живот“р Да ли је то појам без јасне садржине, или противречан по смислу и врло широк да се не може сместити у оквире правне регламентације, или сувише субјективан да би био предмет општих дефиниција» Разуме се, да појам о достојанственом човековом животу даје повода за бескрајне захтеве и претпоставке о неограниченом човековом идеалу. Али, када се говори о праву на достојанствен ч0веков живот, онда под овим не треба разумети позитиван садржај човековог идеала, већ само одрицање оних услова који потпуно искључују могућност достојанственог човековог живота. Тако исто говоримо о праву на слободну мисао и савест, у смислу одрицања спољашњих ограничења духа, иако добро знамо да се позитивно остварење идеала једино унутрашњом слободом не може остварити.

Реч је у овом случају у томе, да се свакоме обезбеди могућност за човечански живот и да се сваки ослободи притиска животних услова, који човека убијају физички и морално. А пошто се слична брига односи пре свега на оне који не могу стати на чврсто земљиште у животној борби, којима је потребна помоћ и заштита, то обезбеђење права на достојанствен човеков живот прво има у виду лица, која пате од економске зависности, од недостатка средстава и од незгодних околности.

Но овде се појављује нова сумња. Да ли право може узети на себе овај задатак, који је тако простран и сложен» Ми знамо за гледиште старе правничке школе, која је учила, да помагање потребитих не може бити задатак права. То гледиште, тако ауторитарно у своје време, у целини се оснива на једној коренитој погрешци, коју је сасвим јасно открило друштвено развиће минулог века: стављајући за циљ права чување слободе и одвајајући од овога потребу давања средства, та теорија заборавља да искоришћавање слободе може бити потпуно парализовано немањем средстава. Задатак и суштина права стварно се састоји у заштити личне слободе, али за остварење овога циља нужна је и брига о материјалним условима слободе: без овога слобода неких може остати празан звук, неостварљиво добро које им је правно зајемчено али фактички одузето. На тај начин у име заштите слободе, право мора узети на себе бригу и о материјалним условима њенога остварења; у име вредности личности, право мора узети на себе бригу и о праву на достојанствен ч0веков живот. Из дубине живота до нас допире вапај о заштити