Učitelj

530

Упоређивање наше сеоске омладине са варошком која се школује, у погледу другарства, може се извести када се испитају другарства код ове друге").

Извесни ђаци често имају пресудан утицај на душевни) живот и радње разреда и група у разреду. То су „вође“. (Њихов утицај може бити предмет посебног проучавања индивидуалне психологије, док облике другарства, групе дечака и младића и њихов. психички живот испитују социологија и социална психологија). „Вође“ су често најбољи ђаци који помажу својим друговима. при учењу. С њима се многи ученици удружују из тежње за образовањем. То се изражава у раније наведеним написима ученика. грађанске школе. Поједини испитаници утичу на групе и разреде. а групе и разреди утичу на понашање појединих ђака. Сличне појаве смо опазили и код сеоских дечака и младића који се не школују. Вође њихових група и дружина одликују се телесном снагом, енергијом и предузимљивошћу. Они показују највећу смелост при прављењу изгреда, нападима на друге групе и појединце, при пустоловинама, осветама и крађама. Врло често чланови тих група, иако у годинама сазревања, имају карактерне црте дечака који се налазе у претпубертету. Душевно сродни дечаци и младићи удружују се и стварају групе. Психичка сродност као узрок. другарства јавља се код 18 испитаника (2,92"/).

Али те групе не трају дуго: губе се када се поједини чланови ожене. Заједничко изживљавање телесних нагона пре брака везује многе младиће. Права другарства и пријатељства су код нешколованих сеоских младића ређа него код школованих у претежно. сеоској средини:>). Из табела се види да душевне везе постоје међу многим младићима на селу. Нису ретки младићи који имају мало искрених другова или само једног присног друга који је за њих пријатељ ").

) Жорж Рума је нашао да од 25 испитаних младића 14 изјављују да воле свог пријатеља више од осталих због физичких и моралних особина. (посебно: искрености, честитости, дискреције), 4 зато што је сам испољио велико пријатељство према њима. Видети Georges Rouma: Pčdagogre sociologique, 1914, с. 110— 112 и даље. О томе биће више говора у другом делу збирке о другарствима. Ту ћемо узети у обзир и остале радове о овом питању.

12) У једном чланку указали смо на то да код наших сеоских младића преовлађује изживљавање телесних нагона и да они брзо постају одрасли. В. Разлике у шемпу сазревања код младића у часопису Учитељ, март 1927, 524. Видети и Сћ. Ви ег: Газ Зесјешебђеп des Jugendlichen, 1923, с. 40, наш рад Једна нова психологија пубертеша, Просвешни гласник, октобар 1924 с. 617 и 6:8, расправу Кпштспа гагаобја у огтокоует гагуоји од Густава Шилиха, Ророник, јули 1983, с. 293 и књигу: Ризеупа родођа пиадозт, 1930, од Јосипа. Јераја, с. 221.

18). О разлици између другарстава и пријатељстава подробније о раду F. Walter: Zur Soziologie der Зепшт аззе тт дег Vorpubertdt, Zeitschrift f. pdd. Рзусћо!огте. 1934, с. 176. Фриц Валтер истиче да се пријатељства разликују од другарства пре свега тиме што се заснивају на обостраној личној симпатији, док код другарства узајамна симпатија произлази тек из заједничког посла и правца интереса. И пријатељи се врло често предају заједничком раду; али се ова простире тада на све, док је поље рада у другарству ограничено. Изван школе школско другарство губи свој значај; међутим, пријатељство постаје врло значајно. Другарство обухвата веома често више од два лица; пријатељство само два лица. Е. Боц дефинише стога пријатељство као везу између