Učitelj

284

На основу целокупног материјала можемо разликоватн три типа у односу на питање о другарству. Први тип се одликује постојаношћу у другарству, показује оданост и верност, осећа радост када помаже друговима, жртвује се за њих. Дечаци и младићи другог типа стварају другарске везе, али их прекидају после извесног времена, чим престану потребе из којих се друже. Другарство је ту малотрајно, спољашња веза. Трећи тип није наклоњен дружењу. Наглашено је у Уводу да се малотрајно другарство најчешће јавља код дечака у претпубертету, а право махом код младића у фази сазревања. Гај закључак је потврђен испитивањима наших сарадника. Из табела и графичких приказа види се да се душевне везе јављају више код младића но код дечака. Најчешћи узроци дружења дечака су: заједничко учење и помагање при учењу (15,50%/,), заједничко материјално потпомагање и искоришћавање (13,369%/), заједничка игра (!0,42%0), узајамно помагање у невољи (8,82%/), користољубе (8,557). Младићи се друже најчешће зато што се узајамно помажу у невољи (12,03%,), међусобно се воле (10,78%/) зато што су другови поштени, искрени (8,719), зато што поверавају један другоме тајне (7,88), заједнички уче и помажу се при учењу (0,68%) M3 користољубља (5,39%/). Узајамно помагање у невољи јавља се код дечака 8,827, код младића 12,03%, међусобна љубав, братска љубав, верност код дечака 4,04%", код младића 10,78%), зато што су другови поштени, искрени код дечака 1,87%,, код младића 8,71, зато што поверавају један другоме тајне, идеале код дечака 2,38, код младића 7,88%,. Код неких младића се другарства кумствима и побратимствима претварају у трајна пријатељства. На крају једне збирке::) изведен је закључак да право побратимство код сеоских младића спада у везе које проистичу из унутрашње потребе и ширењем и јачањем те везе потпомаже се стварање основа за слободан духовни развитак младежи на селу. Овим испитивањима другарства потврђен је закључак да код сеоских младића постоји духовни живот (који је код многих угушен телелесним нагонима и материјалистичким интересом!>) и да је једностран сваки правац психологије који своди њихов душевни живот на телесне нагоне, који слику о томе животу „сексуализира“,

два човека која се заснива на узајамном поверењу, утврђује се у узајамној искрености, уздању и верности и налази своје довршење у личној љубави. Валтер утврђује да се психолози и педагози слажу у томе да пријатељство у том високом смислу још није могућно код дечака у претпубертету. „Пријатељства“ се и код дечака оснивају на чисто спољашњим односима, при чему узајамно навикавање игра велику улогу. Сусетство у школи, исти пут до школе и међусобна веза родитеља често су основи таквих пријатељстава. Састави које је Рајнингер дао у своме разреду, показали су да су дечаци разликовали пријатеље и другове. Видети нав. рад Ф. Валтера, с. 176, дело Сћ. Ви ег: Das Зеећетебеп аез јисепапсћеп, 1923, наш рад једна нова психологија пубер шеша, Просветни Гласник за 1924 годину, св. за новембар (с. 67!) и децембар · (с. 757—758) расправу Сизјау 5: МЏадетзка doba, Pedagošhi zbornik, 1926, с. 127 и 136, књиге: Кагој Огуа!д: Пизеупа газ! отока in mladosinika, 1930, c. Ш7 и даље; јЈозћр Јегај: Оизеупа родова пиадози, 1930, с. 138 и даље; W. Stern: Anfdnge дег Кепеген, 1925, с. 59 и даље.

) Видети Душевни живош сеоске младежи (1932) од С. Поповића и сарадника, с. 87.

55) Нав. књига. с. 8'