Učitelj

УЧИТЕЉЕВА БИБЛИОГРАФИЈА 1) ФИЛОЗОФИЈА, ПСИХОЛОГИЈА, ПЕДАГОГИКА, СОЦИОЛОГИЈА

О ШКОЛАМА НА СЛОБОДНОМ ЗРАКУ. — Д-р Фрањо Х. Мандић: „Школе на слободном зраку“. Савремена педагошка библиотека у Београду (св. 6), 1937. Издавачка књижара „Рајковић“. Цена 12— динара.

У овој књизи г. Мандић говори о једном важном савременом педагошком питању. У почетку књиге даје увод, говори о школама на слободном зраку уопште, и износи у којим су културним земљама отворене ове школе и како се У којој држави зову. Прва таква школа отворена је Шарлотенбургу у Немачкој 1904 год. Писац приказује успех те школе, која је била отворена за физички слабу децу.

Даља излагања аутора односе се на интернационални рад по овоме важном проблему. Зато он износи шта је урађено на |, | и | интернационалном конгресу школа на слободном зраку. Прво говори укратко о ! интернационалном конгресу (с. 6 и 7), који је одржан у Паризу 1922 год. и износи које је закључке донео тај конгрес.

Други интернационални конгрес је одржан у Бриселу 1931 год. (с. 7). „Други конгрес дао је смјернице за рад око тога да се узгајање на. слободном зраку протегне на сву осталу дјецу као превенториј".

Писац се највише задржава на раду и закључцима |! интернационалног конгреса, који је одржан у јулу 1936 год. у Немачкој (у Келну, Диселдорфу, Билефелду и Хановеру). На овоме конгресу било је 200 научника, који су заступали 24 земље. Говорили су делегати из већине земаља. На конгресу је говорио и делегат Југославије. После отварања конгреса отворена је и изложба (с. 10). „Изложени су били модели школа, слике покућства, цртарије, рељефи школа на зраку, ручни радови дјеце, планови и проспекти архитекта за изградњу нових школа с помоћним стакленим стијенама, фотографије, кривуље, статистички подаци,

који предочују здравствени напредак дјеце у тим школама те филмови који су приказивали рад у појединим школама" (с. 10). Г. Мандић овде истиче да је на изложби најјаче била заступљена Немачка.

Конгрес је трајао: неколико дана. На конгресу је било 40 предавања и реферата. У даљим излагањима писац приказује у кратком изводу неке важније реферате и предавања, чему посвећује највећи део своје књиге (с. 12—64). Заступници појединих земаља говорили су о многим питањима која задиру у проблем отварања

школа на слободном зраку.

Д-р А. Мола (претседник конгреса), из Монтевидеа, говорио је о користи интернационалног конгреса школа на слободном зраку (с: 12).

Делегати из Париза претресали су неколико питања: „Потреба школа на слободном зраку“, „Лијечење сунцем у школама на слободном зраку“, „Главне карактеристике физичког узгоја у школама на слободном зраку", „Образовање учитеља за школе на слободном зраку“, „Технички приправни течај за учитеље који ће дјеловати у школама на слободном зраку".

Делегат из Брисела говорио је о теми: „Узгој на слободном зраку и реформа поучавања".

Делегат из Милана говорио је о једном типу народне основне школе напољу за нормалну децу, која је отворена 1911 год. у једном предграђу Милана (с. 20, 21 и 22).

Д-р Е. Лампадорис (Грчка) истакао је шта је урађено у Грчкој у погледу отварања школа на слободном зраку (с. 22 и 23).

Педро Вергес, из Барселоне, истицао је да треба затворену школу заменити школама на слободном зраку, те омогућити младим бићима да се преселе у планине или на море (с. 24).

Делегат Швајцарске је претресао питање о томе зашто су потребне школе на слобоном зраку (с. 26, 27 и 28). ;

И већина осталих делегата изложила је шта је учињено у њиховим земљама у погледу отварања ових школа.

Г. д-р Мандић је као делегат Југославије говорио О покрету узгајања на слободном зраку у Југославији (с. 34 и 35). У своме предазању г. Мандић је истакао да је уз Учитељску школу у Јагодини Сретен Аџић, бивши директор поменуте школе, још 1906 год. основао „Пољску учионицу“ и да су се доцније у појединим местима наше земље отварале зрачне и сунчане школе. Даље је изнео да је прва школа на слободном зраку отворена у Загребу (Тушканац) под именом „Шумска школа“. Ову школу је основао г. Мандић.

Делегати Немачке, која је у погледу отварања школа на слободном зраку највише напредовала, истицали су успех ових школа у Немачкој, говорећи о разним