Učitelj

МЕНЕ НЕ ИАЕА 6. 189

благороднијих покрета у новој хрватској повести, одмах је усвојен Вуков језик за књижевнике хрватске и уређен је и правопис према начелима: творца тога језика. На тај се начин извело духовно јединство Срба и Хрвата. Ни Словенци нису могли остати ван круга утицаја нашега Вука. Они су, управо, и сами сарађивали, и то знатно, на његову делу. Копитар је био стални духовни вођ његов. Уз Вука, дакле, и око њега, сабрала се једна благородна заједница Срба, Хрвата и Словенаца, која је припремила пут данашњој државној заједници.

То су заслуге Вукове. Оне су сасвим у складу са напорима Карађорђеве и Милошеве Србије. У почетку прошлога века малена Србија учинила је велико дело свога ослобођења, и онај исти дух слободе који је њу створио, пробудио је и“ ослободио и њену књижевност, и извршио велики благотворни утицај на целу просвету српску и југословенску.

П. Поповић

ПРВО ЈУГОСЛОВЕНСКО УЧИТЕЉСКО УДРУЖЕЊЕ

Ових дана навршило се 20 година од како су наши учитељи-це, за време Европског рата, у избеглиштву у Француској — у Паризу — основали ово удружење. На ову идеју натерали их је беда и невоља учитељских породица из Србије чији су мужеви и родитељи изгинули или интернирани. Њихово стање било је очајно. Поводом тога одлучено је још у почетку рада удружења: да се тим породицама, као и интернираним и заробљеним учитељима што пре помогне. Удружење је основано 24 септембра 1917 год. и звало се: удружење учитељско Срба, Хрвата и Словенаца. Одржана је скупштина, примљена су и правила, која је доцније и потврдио Мин, Просвете на Крфу г. Миша Трифуновић. У управу су ушли: из Париза: за председника Груја Аџемовић, за благајника Јуца Гмизовићева, за секретара Десанка Ђорђевић, за уредника листа „Учитељ“ Милан Ст. Недељковић, а за чланове управе: Љ. Лотић, Ж. Поповић, а са стране: С. Станишић, М. Крстић, Ч. Тодоровић, М. Дачић, М. Станковић, Ср. Динић, М. В. Поповић, Б. Радуловић, А. Младеновић, В. Петковић, Р.. Мићић, С. Ивковић, П. Вуксановић, М. Луковић, Б. Поповић, Љ. Симоничић, А. Обреновић, Д. Петковић, и М. Рабреновић. У надзорни одбор из Париза: председник Ђока Ст. Јовановић, за чланове: С. Конић, М. Исаковић, П. Ристивојевићева, Јован Довезенски војвода и В. Јовановић, а са стране: М. Симоновић, Јован Бабунски, Л. Илић, Б. Обрадовић, М. Шешлија, Р. Поповић, Коста Арађеловић, М. Профировић, М. Пилетић, Ст. Марић и М. Милошевић.

Одмах у почетку покренут је лист „Учитељ“ на српском и француском језику, коме је први уредник био Мил. Ст. Недељковић, па затим доцније Драгиша Михаиловић. За лист је постојао и редакциони одбор, у коме су били: Г. Аџемовић, Љ. Лотић, Ср. Џамоња и Т. Илић. Истовремено образовани су и пододбори: у Солуну, на Крфу, Водену, Корзици, Ници, Женеви, на фронту и другим местима. Сви су журно радили на прикупљању чланова, добровољних прилога, претплате на лист и др. Лист је слат свима учитељима на све стране, као и свима народним посланицима, министрима, француским учитељским удружењима и свима виђенијим личностима. Добијени новац употребљаван је за лист и за слање помоћи учитељским породицама у Србији.

Рад овог удружења трајао је више од године дана и за то време послато је Црвеном Крсту у Београд преко 30.000 круна, да он то преда сиромашним учитељским породицама у Србији преко три одређена учитеља у Београду. Заробљеним и интернираним учитељима, којих је било преко 200 у Аустрији и Немачкој, слати су пакети с намирницама и оделом. У Бугарску нису могли ићи пакети. Пакете су слали из: Париза, Нице, Женеве и Лондона. Г-ђа Милка Ј. Јовановићка