Učitelj

ЕРИ ИРИНА АНДРЕ 199

мора да буде опширан. Вештина је учитељева да важније партије лекција за играђивање личности обради по новим принципима, а остале мање важне да премости чулном наставом и саопштењем.

Увек се намеће питање: да ли су захтеви нове радне школе потреба духа или стварније неке модег — Из предњег разлагања јасно се види да је ствар потребе духа, душе. Ако се тачно загледа у историју педагогике, јасно ће се видети да радна педагогика није сасвим нова ствар, али је прошлост није могла да продуби, као што је то учинила садашњост, захваљујући успесима научне психологије. Принцип саморадње није нов. Њега можемо наћи чак и у класичној философији, код Аристотела и Платона. Ако се осврнемо на пијетизам у ХУП веку, па на филантрописте, напр. Салцмана, па на Песталоција и Фридриха Фребела у ХТХ веку, чије су мисли потпуно једнаке са новим схватањем, онда ћемо видети да нова педагогика има свој корен у давној прошлости. Али њена образложења нису могла да захвате наставнички свет као што је то данас, јер онда права научна психологија, а нарочито дечја психологија нису ни постојале, те нису могли садањи принципи да дођу до одобрења и потпоре. Затим при крају Х1Х и у почетку ХХ века појава једног Џон Дуја, Кершенштајнера, Феријера и Гаудига нашла је врло велики одзив код свих педагога и наставника у свету. Већ 1919 године Вајмарски Устав прогласио је принцип радне наставе као закон, па је и наш закон о народним школама (8 44) од 5 децембра 1929 године поставио захтев, да се настава изводи по принципима активног учешћа ученика и концентрације. Министарство је наредбама и Уредбом о школском надзору преузело акцију да се поменути праграф реализује. Али у томе није много успело, јер се настава и даље изводи на старински начин: наука се саопштава деци готова речима и она враћају на исти начин својим учитељима. Узалуд се пишу педагошке расправе и дебеле књиге, али настава се још увек врши вербалистички. Много се пише и говори. Али се не прелази на дело. Зато је Министарство просвете одлучило да отвара огледне школе по свим банским, па затим и по свима већим градовима. Преко њих има да се пренесе у наше школе примена нових наставних принципа. Београдска огледна школа за две године већ је показала одличне резултате, па ће и новоотворене огледне школе сјајно показати да је могућа примена модерних принципа и у нашим школама и са нашим наставницима и са нашом децом. Из њиховога рада појавиће се и реформа наше нове школе и наше југословенске педагогике.

Нова педагошка стремљења која изводимо у Огледној школи полазе од основног инстинкта игре, која је урођена не само код човека, него и код животиња. Кад мачка трчи за клупчетом и калемчетом конца, она не мисли да је то стварно миш, јер види шта је, али је на ово гони играчки нагон и она се игра; или кад пас дрмуса чар-